OVO JE RUSKI TAJKUN ČIJI JE BROD RAZRUŠIO BEJRUT: Bio pun eksploziva, ali niko nije mario! Ovako je nastala katastrofa

Igor Grečuškin, ruski državljanin s navodnim prebivalištem na Kipru, vlasnik je broda koji je prenosio opasni teret koji je eksplodirao i prouzrokovao nezamislivo uništenje u Bejrutu.

S tim teretom je brod pod moldavskom zastavom "MV Rosus" zaglavio u bejrutskoj luci. Međutim, njegovo odredište nije bio Liban, nego Mozambik.

Kako se navodi, kapetan Boris Prokošev zaustavio je brod u Grčkoj kako bi napunio gorivo kada mu je vlasnik Grečuškin, navodno direktor kompanije "Teto Shipping", javio da je kompaniji ponestalo novca i da će u Bejrutu morati da pokupi dodatni teret kako bi se pokrili putni troškovi.

Ruski portal Siberian tajms pak piše da se brod u Bejrutu zaustavio zbog kvara.

U svakom slučaju, kada je brod pristao u Bejrutu, lokalne lučke vlasti su ga zadržale zbog "grubih prekršaja u upravljanju plovilom" odnosno, "nedostatka dokumenata i uslova nužnih za prevoz", neplaćenih naknada luci i pritužbi ruske i ukrajinske posade.

Posada sastavljena od osam Ukrajinaca i dvojice Rusa bila je prisiljena da ostane na brodu, a vlasnik Grečuškin proglasio je bankrot i naprosto "ostavio brod". Libanske vlasti na kraju su pustile šest od deset članova posade da se iskrcaju, a četvorica su ostali zarobljeni na brodu punom eksplozivnog tereta gotovo godinu dana.

"Rekao nam je da je bankrotirao i, iako mu ne verujem, najvažnija stvar je da je digao ruke i od svoje posade i od svog tereta", rekao je jedan od radnika.

"Mornari su bili na brodu 11 meseci, imali smo malo zaliha. Svakodnevno sam pisao Putinu. Na kraju smo morali da prodamo gorivo kako bismo tim novcem angažovali advokata. Vlasnik nam nije obezbedio ni hranu ni vodu", rekao je kapetan Prokošev.

Grečuškin na pitanja novinara nije odgovarao.

Prema mejlovima koje su razmenjivali Prokošev i njegov advokat Šarbel Dager, amonijum nitrat iskrcan je u bejrutskoj luci do novembra 2014. i ostavljen u skladištu. Potom su ga vlasti tamo držale šest godina, uprkos upozorenjima direktora libanske carine Badrija Dahera da se radi o "ekstremno opasnom" teretu.

CNN je na uvid dobio dokumente u kojima se vidi kako su se Daher i njegov prethodnik Merhi više puta od 2014. godine dalje obraćali bejrutskim sudovima kako bi opasan teret pokušali da odlože na neko drugo mesto.

Daher, koji je uzalud upozoravao da je teret ekvivalentan "plutajućoj bombi", za CNN je potvrdio kako je njegov kancelarija uputila "šest pisama pravnim telima", ali da vlasti nikada nisu odgovorile ni na jedno od njih.

Kurir.rs/Index.hr