NULTA STRATEGIJA JE REŠENJE ZA KORONU? Ove zemlje su je primenile, ali su sve po jednoj stvari specifične (VIDEO)

Nekima to može delovati ekstremno, u pitanju su “svega” četiri slučaja, dok – radi poređenja – Britanci koji su u nedelju zabeležili 1.040 novih slučajeva prema podacima Worldofmeters.info, a unazad skoro nedelju dana nemaju ispod 1.000 dnevno obolelih – imaju daleko labavije mere, sa izuzetkom putovanja i lokalnih karantina.

Postavlja se pitanje koliko dugo ta zemlja planira da ostane zatvorena, jer bi duga izolacija mogla naštetiti prihodima jedne od omiljenih turističkih destinacija u svetu. Turizam u novozelandski budžet donosi godišnje oko šest odsto, a zapošljava oko 10% stanovnika. Čitava industrija donosi 17,2 milijarde novozelandskih dolara godišnje.

Međutim, Novi Zeland nije jedina zemlja koja je rešila da preduzme “nultu Kovid strategiju”. U toj grupi su i Tajland, Vijetnam, Butan, Laos i Mongolija. Svima njima je zajednički mali broj zaraženih i strog karantin.

Tajland, ultra popularna destinacija za turiste iz svih delova sveta, predviđa da će se ponovo otvoriti tek sledeće godine. Stopa zaraze u ovoj zemlji na 100.000 stanovnika je još manja nego na Novom Zelandu - 0.083. Ali, njene granice zatvorene su za većinu stranaca. Svetska zdravstvena organizacija ih je pohvalila zbog odgovora na zdravstvenu krizu, a u protekle dve nedelje zabeležili su svega 58 slučajeva zaraze u populaciji od 69,8 miliona. Anketa iz jula pokazuje da 95 odsto stanovnika podržava zabranu ulaska stranaca u zemlju kako bi se sprečilo širenje virusa.

Vijetnam je zatvorio svoje granice za sve strane 22. marta, sa par izuzetaka za diplomate i visokokvalifikovane radnike. Stopa zaraze na 100.000 Vijetnamaca je 0,44 odsto. Sredinom jula u zemlji nije zabeležen nijedan smrtni slučaj od Kovida-19, a prošli su meseci da nije bilo ni detektovanih lokalnih slučajeva zaraze. Međutim, nakon pojave infekcije u gradu Da Nang na obali, zabeleženo je 17 smrtnih slučajeva, a u protekle nedelje prijavljeno je 433 obolelih. Turistički prihodi su u prvoj polovini godine opali za preko 50 odsto, ali vlada tek treba da se zvanično izjasni o ponovnom otvaranju granica.

Butan, sa 1,8 odsto slučajeva zaraze na 100.000 stanovnika, prošlog utorka je naredio prvo zatvaranje nacije, nakon što je stanovnik koji se vratio u zemlju i pušten iz karantina testiran pozitivno na koronu. Zajedno sa njim, ukupan broj infekcija je zaokružen na 113, što je najmanja brojka u Jugoistočnoj Aziji. Još nije prijavljen nijedan smrtni slučaj. Turizam je zabranjen u martu, nakon što je američki posetilac testiran pozitivno, i naređen je tronedeljni karantin za sve koji se vraćaju iz inostranstva.

Vlasti se nadaju brzom ponovnom otvaranju, što zavisi od globalnog razvoja događaja, ali teško da će do toga skoro doći s obzirom na nedavni porast lokalnih slučajeva infekcije. “Telegraf” ukazuje da je Butan, u čijem budžetu turizam čini pet odsto, i pre pandemije imao određene barijere za ulazak u zemlje, u vidu turističkih taksi i ograničenog broja posetilaca.

Laos, koji broji 7,2 miliona stanovnika, zabeležio je svega 22 slučajeva zaraze i nula smrti. Vlada je suspendovala izdavanje viza na svim ulazima u zemlju, a oni koji dolaze moraju provesti dve nedelje u državnom karantinu po sopstvenom trošku.

Mongolija, koja ima 298 slučajeva zaraze i nijedan smrtni, u poslednje dve nedelje zabeležila je svega dvoje novoobolelih. Vlada je suspendovala sve međunarodne letove i železnički saobraćaj najranije do 31. avgusta.

Lista zemalja koje koje imaju nula slučajeva korona virusa još je kraća, a razlozi za to su jasni. Male ostrvske nacije i teritorije poput Kiribata, Maršalovih ostrva, Mikronezije, Naurua, Palaua, Samoe, Solomonskih ostrva, Tonge, Tuvalua i Vanuatua oslobođene su tereta pandemije zbog svoje izolovanosti, malog broja stanovnika i snažne kontrole na granicama, navodi Abc.net.au.

Širom Pacifika, male države su se zatvorile ili proglasile vanredno stanje zbog pandemije, na nekim mestima i pre nego što je uopšte i zabeležen slučaj zaraze. Pacifičke države imaju dodatne izazove, poput sporog interneta, retkih transportnih veza i visokih operativnih troškova, pa su neke od njih bile među prvima koje su uvele mere protiv korona virusa, poput zabrane ulaska iz žarišta pandemije.

Ipak, postoje i dve zemlje na “nultoj” listi koje ne dele geografsku blizinu, a tvrde da nemaju slučajeva zaraze. To su Severna Koreja i Turkmenistan. Ali, nije sigurno da je tako kao što kažu.

"Postoji mala grupa zemalja čije brojke prosto nisu pouzdane", kaže profesor Bil Bautel sa Univerziteta Novi Južni Vels, jedan od vodećih australijskih zdravstvenih stručnjaka.

On je pohvalio zemlje poput Vijetnama, Singapura i Tajvana koje su zabeležile malo zaraženih u gusto naseljenim područjima, zbog čvrste granične kontrole i “ozbiljnog karantina”.

"Svaka zemlja koja je iskusila SARS ili MERS znala je šta da uradi", dodao je Bautel.

Sada i neke države koje su najteže pogođene pandemijom razmatraju “nultu Kovid strategiju”. Kako piše “NBC njuz”, pojedini domaći naučnici se sve više zagrevaju za ideju da bi Velika Britanija mogla krenuti stopama Novog Zelanda u borbi protiv korone.

Ujedinjeno kraljevstvo je na žestokim mukama zbog širenja virusa, jer od 20 zemalja koje su najpogođenije pandemijom Britanija ima najveću stopu smrtnosti po glavi stanovnika – više od 70 na 100.000, podaci su Univerziteta Džons Hopkins. Portal Worldofmeters.info stavio je Britaniju na 12 mesto liste zemalja sa najviše obolelih – 318.484, dok je ukupan broj preminulih 41.366, prema podacima od 17. avgusta.

„Nulti pristup“ već su usvojile vlade Škotske i Severne Irske, obe delovi Ujedinjenog kraljevstva, ali one imaju nacionalne vlade koje same prave svoju zdravstvenu politiku. Pristalice „nultog pristupa“ sada apeluju na premijera Britanije Borisa Džonsona da isto uradi i u Engleskoj, koja je trenutno usmerena na ponovno otvaranje gde god je to moguće, dok se lokalni karantini nameću područjima u kojima dođe do izbijanja zaraze.

„Nulti pristup“ favorizuje hitnu akciju zarad dugoročnog rezultata. U teoriji, to bi značilo suzbijanje širenja infekcije u zajednici a potom sledi pronalazak i izolacija uvezenih novih slučajeva agresivnim režimom testiranja. Cilj ove strategije nije da „ispravi krivu“, već da je potpuno izbriše.

Ipak, zemlje koje su se okrenule ovom pristupu su uglavnom manje, u smislu i ekonomije i populacije, a troškovi zatvaranja su enormni. U gusto naseljenim zemljama poput Britanije i Nemačke, koja se graniči sa devet nacija, mnogo je teže primeniti ovakvu strategiju. To je skoro nezamislivo za Sjedinjene Američke Države, koje su prve u svetu po broju zaraženih i umrlih.

Uprkos izazovima, mnogi stručnjaci smatraju da je prospekt iskorenjivanja Kovida-19 realan.

"Moguće je osloboditi se Kovida", kaže Jan Džouns, profesor Univerziteta Reding.

"Ako se inficirani ljudi izoluju tako da ne mogu da prenesu bolest na druge, onda virus umire sa oporavkom primarnog slučaja. Ne vreba negde čekajući da skoči na nekog, nema ga".

Međutim, on priznaje da je to teško zbog asimptomatičnih slučajeva koje je teško detektovati. "Široko testiranje je ključno kako bi detektovali blaže slučajeve i brzo ih izolovali dok infekcija ne prođe", zaključio je Džouns.

Kurir.rs/Espreso