DA LI TREBA PRIMENITI ŠVEDSKI MODEL: Stručnjaci iz Britanije o tome da li je vreme da nastavimo da živimo kao pre KORONE
Da li je vreme da nastavimo da živimo kao pre pandemije koronavirusa - jedno je od pitanja koje postavio urednik za zdravstvene teme na BBC-u Fergus Volš.
Volš je takođe postavio i sledeća pitanja: da li vlasti i mediji preteruju kada je u pitanju koronavirus i zašto se smanjuje broj osoba koje umiru od koronavirusa, a povećava se broj zaraženih? Za njega su to, kako je naveo, velika pitanja s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo.
Kao pozitivno u Velikoj Britaniji izdvojio je to što, kako je napisao za BBC, koronavirus skoro i da ne postoji na društvenim mrežama, to što se smanjuje broj osoba koje su teško pogođene virusom i to što je manji broj ljudi u bolnicama zbog virusa. Osim toga, ukazao je i da se smanjuje broj ljudi koji su priključeni na respiratore i da se se smanjuje broj onih koji umiru zbog virusa.
Podsetio je da raste broj osoba zaraženih koronavirusom te je kao jedan od razloga naveo to što se testira veći broj ljudi. Tvrdi da se broj testiranih u Velikoj Britaniji utrostručio od početka jula. Za njega je to pokazatelj da su se okolnosti znatno promenile od početka pandemije.
"U martu ili aprilu bilo je mnogo više zaraženih ljudi, a koji su spadali u rizične grupe. U domovima za stare osobe bilo je po hiljadu zaraženih sedmično. Oni koji se sada zaraze su mnogo mlađi i manje su pogođeni virusom", naglasio je profesor na Univerzitetu Oksford Karl Henegan.
Henegan smatra da je cirkulacija virusa na znatno manjem nivou. Ocenio je i da je fizičko distanciranje doprinelo da situacija sa pandemijom bude nešto bolja.
BBC-ov Volš je takođe podsetio i na to da medicinski radnici imaju mnogo više iskustva sa koronavirusom i da zbog toga znaju kako adekvatnije tretirati pacijente. U nastavku teksta je odgovorio na pitanje da li treba nastaviti da se živi normalno.
Ako to znači povratak dece u školske učionice, onda je odgovor da, smatra Volš dodajući da se pokazalo da deca nisu među rizičnim grupama, ali da mnogo rizikuju ako nastavu ne pohađaju u školama.
Ali, ukazao je Volš to nije slučaj sa ostatkom populacije - neke druge grupe stanovništva jesu u riziku. Smatra da će presudno biti koliko brzo će se virus prenositi u budućnosti, posebno prilikom početka nastave u školama i fakultetima kao i tokom završetka godišnjih odmora.
Profesorka Imperijal koledža Vendi Barkli je upozorila da se stvari mogu pogoršati tokom zime. U Francuskoj već postoje znakovi pogoršanja epidemiološke situacije.
Profesor Henegan je takođe podsetio da virus još postoji i zbog toga je savetovao da se stanovništvo i dalje pridržava epidemioloških mera. Priželjkuje da se deluje onako kako se delovalo u Švedskoj u kojoj mere nisu bile toliko restriktivne kao u većini država u svetu. Upravo su u ovoj zemlji škole ostale otvorene.
"Nisu ništa posebno učinili, već su samo pozivali na odgovorno kolektivno ponašanje. Restorani su ostali otvoreni, ali su se ljudi fizički distancirali i bili su pažljiviji. Bili su svesni onoga što se od njih traži", dodao je Henegan.
Volš zaključuje da svaki pojedinac ima ulogu u suzbijanju pandemije i to, pre svega fizičkim distanciranjem i higijenom.
Kurir.rs/Klix.ba
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?