Autor članka primećuje da je Rusija 2020. godine daleko od zemlje koja se suočila sa prvim talasom ekonomskih sankcija 2014. godine zbog Krima i sukoba na istoku Ukrajine.

Dok političari razgovaraju o mogućnosti nametanja sankcija Rusiji zbog još uvek nedokazanog trovanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, oni nisu svesni činjenice da je Moskva nakupila rezerve dovoljno velike da prežive gotovo sve kaznene ekonomske mere, napisao je Holger Žapic, glavni urednik Velt.

Podvukao je da su ekonomske rezerve Moskve nedavno dostigle novi nivo od 600 milijardi dolara, uprkos činjenici da su cene nafte daleko od onih koje su nekad bile i da se suočavaju sa upornim ekonomskim sankcijama. Prema Žapicu, to je postalo moguće zahvaljujući stavu predsednika Vladimira Putina o određenim aspektima vladine ekonomije - zadržavanju duga na što nižem nivou, istovremeno povećavajući rezerve.

„Ruske devizne rezerve su pete po veličini na svetu, a državni dug peti najniži. „Bilo kakav razgovor o ruskoj finansijskoj krizi očigledno je besmislica“, rekao je autor strateg Kris Vifer iz konsultantske agencije Macro-Advisori.

Urednik Velta je dalje primetio da su se samo 2020. ruske rezerve povećale za 47 milijardi dolara i da je većina bila denominovana u zlatu. Ovo je jedna od najnovijih promena u politici zemlje za koju Zschapitz tvrdi da je Putin preduzeo - zemlja je sa glavnih rezervi denominovanih, odnosno američkih hartija od vrednosti, prešla na plemenite metale. Udeo zlata u ruskim rezervama skočio je sa oko 2% u 2008. na oko četvrtine u 2020. godini.

Iako je autor priznao da klađenje na zlato nosi rizik zbog niže likvidnosti u poređenju sa drugim instrumentima, ipak je primetio da ta zemlja nije ista kao 2014. godine, kada se prvi put susrela sa zapadnim sankcijama i počela brzo da gubi rezerve. Žapic napominje da Rusija neće uticati na nove sankcije 2020. godine, kao i pre šest godina, ako ih EU i SAD uvedu zbog optužbi da je Navaljni otrovan.

Do sada nemačke vlasti nisu uspele da dostave Rusiji dokumente i informacije koje je Moskva tražila u vezi sa navodima. Oni su 2. septembra objavili da su u krvi političkog aktiviste pronađeni tragovi nervnog agensa iz grupe Novičok, uprkos ispitivanju na toksine u ruskoj klinici, gde je u početku hospitalizovan 20. avgusta, sa negativnim rezultatima. Tamo je odveden nakon što se teško razboleo tokom leta za Moskvu, gde su se lekari proveli 44 sata boreći se da stabilizuju njegovo stanje. Pre nego što mu je dozvoljeno da bude odveden u nemačku kliniku, na zahtev njegovih rođaka, ruski lekari postavili su preliminarnu dijagnozu rekavši da je njegovo stanje moglo biti uzrokovano naglim padom nivoa glukoze izazvanim metaboličkim problemima.

Kurir.rs/Logicno