EVROPI PRETI NOVI MIGRANTSKI TALAS: Zbog klimatskih promena bi moglo da bude raseljeno oko 1,2 milijarde ljudi

Evropu bi mogao da pogodi novi migrantski talas, ali ovoga puta zbog klimatskih promena. Pretpostavka je da će u narednih 30 godina 1,2 milijarde ljudi biti raseljeno zbog klimatskih promena.

Delovi subsaharske Afrike, južne Azije, Bliskog Istoka i severne Afrike se suočavaju s velikim problemima sa okolinom i nestabilnostima, ocenili su u IEP-u.

"Registrom ekološkog rizika" Institut je u obzir uzeo faktore poput rasta broja stanovnika, nedostatka vode, nedostatka hrane, suša, poplava, ciklona, rasta temperature i nivoa mora, kao i sposobnosti države da odgovori na izazove.

Od 40 zemalja sveta u kojima se dešavaju sukobi, njih 20 su pod ekološkom pretnjom. Među njima su Avganistan, Irak, Čad, Indija i Pakistan.

U izveštaju je navedeno da su neke od ovih država, kako je istaknuto, zarobljene u začaranom krugu u kojem postoji takmičenje za oskudne resurse, a u kojima sukobi dovode do dodatnog trošenja resursa. Takođe je upozoreno da će nedostatak hrane i vode biti ključni za nastavak nestabilnosti.

"U sledećih 30 godina nedostatak hrane i vode će biti još izraženiji ako ne bude postojala globalna saradnja. Nemiri i sukobi će se verovatno samo zaoštriti", smatra Kilelea.

Kao zemlje koje su u znatnom riziku su Pakistan, Etiopija i Iran. Pakistan je istaknut kao zemlja kojoj preti nestašica vode, a suočava se s poplavama, nestašicom hrane i ima veliki broj stanovnika. U srednjoj Americi najpogođeniji je Haiti.

Naglašeno je da bi čak i manje pretnje i prirodne katastrofe mogle za posledicu da imaju masovno raseljavanje.

Ocenjeno je da će bogatije evropske države i one u severnoj Americi biti bolje pripremljene za klimatske promene. Ali problemi ove vrste ih neće zaobići.

"Evropa mora da bude svesna ovoga. Videli smo šta se desilo kada je 2015. i 2016. došlo dva miliona migranata. Desila se politička nestabilnost koja je za posledicu imala uspon novih stranaka. Ako se nešto ne preduzme po ovom pitanju, posledice će biti znatno veće u odnosu na one od pre nekoliko godina", podsetio je Kilelea.

Klimatske promene su prošle godine raselile 24 miliona ljudi, a sukobi i druge katastrofe su raselili 9,5 miliona ljudi, podaci su Centra za praćenje raseljavanja stanovništva.

Iz Ujedinjenih nacija su naveli da je jedan odsto čovečanstva raseljeno i pozvali su da se pomogne ovoj populaciji. Njihova je procena da će četiri od pet raseljenih osoba utočište tražiti u susednoj zemlji.

Kurir.rs/Klix.ba