TERORISTIČKI NAPAD 11. SEPTEMBRA I DANAS PRATE TEORIJE ZAVERE: Evo koje od njih su i naučno razbijene (VIDEO)

Godinama nakon tragičnog bombardovanja 11. septembra 2001. godine u kojem je ubijeno skoro 3.000 ljudi, brojne teorije pokušavaju da odgovore na pitanje šta se tačno dogodilo tog dana.

Tvrdnje: S obzirom na to da je jedan avion udario u nivo nebodera sa 94 na 98 spratova, a drugi deo sa 78 na 84 sprata, sa ukupno 110 spratova, mnogi veruju da nije moguće da šteta pokrije čak 80 spratova ispod. Zbog toga će teoretičari zavere tvrditi da su ostali podovi bili napunjeni eksplozivom koji je eksplodirao u trenutku pada aviona.

Činjenica: Velika studija koju je 2005. godine uradio Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) pokazala je kako su se smetovi presekli kroz komunalnu osu severnog jezgra nebodera i tako ustvari stvorili neku vrstu cevovoda za gorivo aviona koji se zapalio i uništio celu zgradu. Njegov put kroz šaht lifta bilo je nemoguće zaustaviti, pa je mogao uništiti celu zgradu.

Tvrdnja: AttackOnAmerica.net stranica. tvrdi da požar koji je tako izazvan možda nije dovoljan da rastopi čelik. Činjenica: Gorivo iz letelice sagoreva između 420 i 800 stepeni Celzijusa, što još uvek nije dovoljno za apsorpciju čelika, koji do te faze dostiže oko 1500 stepeni. Ali stručnjaci će reći da za urušavanje kula nije bilo potrebno topljenje čelika, već samo uticaj na njegovu strukturu i njegovo slabljenje, što se odlaže čak i na mnogo nižoj temperaturi na oko 500 stepeni. Dodaju da uzrok požara nije samo gorivo, već i drugi materijali u zgradi, poput tepiha, zavesa, nameštaja i papira, koji su zapravo bili pogodno tlo za širenje velike erupcije požara.

Tvrdnje: Tokom napada, kao i štete i kolapsa koji su prouzrokovani, delovi nebodera i okoline bili su prekriveni velikim oblakom prašine, za koju će teoretičari zavere reći da nije moguća samo urušavanjem, već eksplozijama sličnim onima u kojima se ruše zgrade.

Činjenica: Stručnjaci objašnjavaju da domino efekat rušenja poda po pod, koji nazivaju „slaganje palačinki“, ne zahteva nikakvu eksploziju. Kao i većina drugih zgrada, i ovi neboderi sadržavali su veliku količinu vazduha. Kada su srušeni podovi počeli da se 'slažu' jedan za drugim, ispuštali su ogromnu količinu energije, uključujući ogromne količine betonske prašine kroz prozore, odnosno sve otvore. Tvrdnja o seizmičkim previranjima: Merenja seizmografa sa opservatorije Zemlje Lamont-Doherti na Univerzitetu Columbia u Palisadesu pokazala su da su najveći šokovi zabeleženi na početku kolapsa, pre nego što su ogromne strukture dodirnule zemlju. Aleks Džons, jedan od najpoznatijih teoretičara zavere, sada je isključen i zabranjen na društvenim mrežama tvrdi da je ovo čvrst dokaz da su kule uništene masovnim eksplozijama.

Činjenica: Naučnici ističu da ne postoji naučna osnova za zaključak da su neboderi uništeni eksplozijama i takvo tumačenje seizmičkih podataka nazivaju „kategorično netačnim i van konteksta“. Zahtev za rušenje VTC 7: Sedam sati nakon kolapsa „blizanaca“, srušio se i neboder VTC 7 na 47 spratova. 911reviev.org navodi da „video snimci pokazuju da se kolaps nije dogodio nakon požara, već da je reč o kontrolisanom rušenju“. Reč je o zgradi koja je zahvaćena vatrom nakon otpadaka koji su padali sa obližnjih ‘blizanaca’, a srušila se nakon požara koji je besneo satima.

Činjenica: Mnogi teoretičari zavere ukazuju na preliminarni izveštaj iz 2002. godine koji je zaključio da je šteta za VTC 7 pre kolapsa bila manja. Ali nakon godina istraživanja i niza prikupljenih dokaza, istraživanje NIST-a pokazuje da su ostaci nebodera mnogo štetniji nego što se u početku mislilo. „Trećina spoljne površine zgrade od centra do dna, skoro 10 spratova i oko 25 procenata dubine, bila je pogođena otpadom“, rekao je vođa istraživačkog tima NIST-a Shiam Sunder. Oni veruju da je kombinacija jakog požara i niza strukturnih oštećenja zgrade pokrenula njeno urušavanje i da je ovo primer „progresivnog urušavanja“, procesa u kojem urušavanje delova konstrukcije automatski uzrokuje stres koji dovodi do urušavanja cele zgrade.

Tome je pomogla, kako kažu, neobična struktura i dizajn zgrade, pa je popt domino efekat, oštećenje jednog dela, jednog sprata, dovelo je do vertikalne progresije urušavanja cele konstrukcije. Istražuju se još dva faktora koja su možda doprinela ovom kolapsu, a to su nosači na petom i sedmom spratu i požar koji je goreo sedam sati. Zbog nemogućnosti vatrogasaca da odgovore, požar, takođe izazvan nizom rezervoara za gorivo koje su mnogi stanari koristili za napajanje generatora za nuždu, uništio je zgradu. Upravo su ovi faktori bili dovoljni da pokrenu kolaps koji se, poput domino efekta, nije mogao zaustaviti.

Kurir.rs/Express.hr