U nedelju (13. septembar) se u Rusiji održava više od 9.000 izbora na lokalnom i regionalnom nivou. Ishod bi mogao da ima uticaja i na politiku Kremlja, gde će se posebno pratiti trka za 18 guvernerskih mesta u regionima. U još 11 regiona i 22 grada biraju se lokalni parlamenti, a drugde se biraju pojedini poslanici državne Dume.

U pojedinim mestima su birališta otvorena još u petak.

Glasanje ovog puta dolazi u nezgodnom trenutku za Jedinstvenu Rusiju, dominantnu stranku predsednika Vladimira Putina. Nedavno je zaključena nepopularna penziona reforma, usred teškog perioda za rusku ekonomiju iznurenu svetskom energetskom krizom i pandemijom.

Na krajnjem istoku zemlje je hapšenje guvernera Sergeja Furgala zbog navodne umešanosti u ubistva pre 15 godina izazvalo najveće proteste u istoriji regiona. Još uvek hiljade ljudi svakodnevno izlazi na ulice.

Senku na izbore baca pre svega slučaj vodećeg opozicionara Alekseja Navaljnog koji je, prema nalazima specijalne laboratorije Bundesvera, otrovan nervnim agensom iz grupe Novičok. Navaljni je pre tri sedmice prebačen u Berlin na lečenje.

Pre nego što je kolabirao tokom leta iz Tomska ka Moskvi, Navaljni je upravo u sibirskim gradovima vodio kampanju pred regionalne i lokalne izbore. Njegov tim zalaže se za takozvano „pametno glasanje“, gde bi opozicioni glasači uvek trebalo da biraju onog opozicionog kandidata koji ima najveće šanse.

Navaljni bio usred kampanje kada je navodno otrovan

Na taj način je pre godinu dana Jedinstvena Rusija imala teške gubitke na izborima u Moskvi, ali je ipak odbranila većinu.

Sergej Bojko, koji predvodi opozicionu koaliciju za gradske izbore u Novosibirsku, kaže da vlast sabotira njihovu kampanju i da je nekim kandidatima zabranjeno da učestvuju. „Naravno da nas se plaše“, kaže Bojko za DW. „Jer, mi možemo da inspirišemo druge gradove. Ako slomimo većinu Jedinstvene Rusije, to će ostatku zemlje pokazati da je moguće. Ako se udružimo i izađemo na glasanje, možemo da slomimo njihov monopol.“

Izbori ove nedelje biće pod posebnom lupom jer su za godinu dana parlamentarni izbori u celoj Rusiji. Takođe, ovo je prvo glasanje nakon spornog ustavnog referenduma u junu čijim je ishodom Putinu omogućeno da ostane na predsedničkoj funkciji sve do 2036. godine.

Upravo tu činjenicu, da su izbori svojevrstan uvod u parlamentarne, ističe i politički analitičar Mihail Vinogradov. Što se „pametnog glasanja“ tiče, on za DW kaže da ta strategija opozicije je „obično efikasna samo tamo gde je vlast već slaba i gde je pravila greške“.

Opozicija se pribojava izborne krađe, dok vlasti tvrde da vode računa o riziku od korone. Slike na društvenim mrežama pokazuju da su ponegde i autobuske stanice ili druga neobična mesta pretvorena u birališta. To samo otežava kontrolu, kažu u opoziciji.

Kurir.rs/DW