Kad bismo znali da će 21. decembra biti smak sveta, niko više ne bi brinuo o krizi i svi problemi u evrozoni bili bi rešeni

BERLIN - Sjajna ideja.
Verovatno mnogi misle da, kada je reč o smaku sveta, ekonomska pitanja ne bi trebalo da imaju veliku ulogu, jer bi ljudi tog dana imali druge brige. To je tačno u slučaju iznenadnog, razornog potopa. Ali ako verujemo da se ovaj dan tačno može odrediti, onda su stvari drugačije.

Takav bi mogao biti 21. decembar ove godine, dan koji majanski kalendar smatra smakom sveta. Za mnoge je ovo prilično zabavno, ali ima i onih koji čvrsto veruju da je to taj dan.

Kraj dužničke krize

- Vera u ovaj dan imala bi ogroman ekonomski uticaj i to pozitivan. Ljudi bi manje brinuli o kursu španskih desetogodišnjih obveznica, jer se sve obveznice s rokom dospeća dužim od šest meseci više ne bi servisirale. Svetska dužnička kriza je odjednom gotova, a i evro je spasen. Angela Merkel izlazi pred medije pripisujući ove rezultate svojoj antikriznoj politici - piše nemački Špigl.

Istovremeno dolazi do najvećeg ekonomskog buma svih vremena. Banke konačno daju kredite, niko se više ne brine o dugoročnoj likvidnosti i pravilima o sopstvenom kapitalu.

U Kini dolazi do dugo očekivanog prelaza s investiranja na privatnu potrošnju, jer ko još dugoročno ulaže ako nam je ostalo još samo šest meseci? Navodno, a ni tako konzervativni nemački potrošači ne mogu se više zaustaviti u nameri da počiste rafove prodavnica elektronske opreme.

Nema straha od inflacije

S bumom se vraća i stari nemački strah od inflacije, koji je veći od straha od smaka sveta.

Smak sveta je ultimativno rešenje evrokrize, pod uslovom da veliki broj ljudi veruje da će se on dogoditi, pa da do njega zapravo ne dođe. Da bi se sve gorenavedeno ostvarilo, potrebno je da se ispune oba ova uslova.

Ali pošto mnogo ljudi i dalje veruje u daleko neverovatniju bajku da se države mogu štednjom izvući iz krize, čini se da plan u vezi s najavljenim smakom sveta i nije tako čudan.