NEMAČKI VIROLOG RAZBIO TEORIJE ZAVERE: Koliko je opasnost naduvana, jesu li mladi bezbedni, da li vakcina rešava sve?

Šta Hendrik Štrek, jedan od najpoznatijih nemačkih stručnjaka za pitanje koronavirusa, misli o apsurdnim ili malo manje apsurdnim tezama teoretičara zavere? Ili o protivnicima vakcinacije?

„Virus uopšte nije toliko opasan, opasnost naduvaju mediji, političari i naučnici.

Hendrik Štrek: To nije istina! Sve do sada sprovedene studije, poput onih u Sjedinjenim Državama, koje imaju tendenciju da sugerišu niži mortalitet, kao i druge studije koje sugerišu veći mortalitet, nedvosmisleno pokazuju da je smrtnost od koronavirusa definitivno veća od one od običnog gripa.

Mi u okrugu Hajnsberg (jedno od prvih žarišta pandemije u Nemačkoj, op.a.) naučili smo da je koronavirus najmanje četiri puta opasniji od sezonskog gripa. Međutim, uvek treba uzeti u obzir u kom delu populacije se test vrši. To je virus koji treba shvatiti ozbiljno, ali opet ne treba previše dramatizovati.

"Političari i mediji svakodnevno iznose dramatične podatke o broju zaraženih. Ali ne znam nikoga ko je ugovarao Covid-19."

Pa, recimo da u svojoj porodici imam dvoje ljudi koji imaju koronavirus “.

"Mnogo ljudi umire u Italiji ili SAD-u. Ne ovde. Nešto je sumnjivo!"

A mi u Nemačkoj smo umrli od koronavirusa. U Italiji i Sjedinjenim Državama zaraza se proširila vrlo brzo. Tako su se veliki delovi stanovništva zarazili i tako su bolnice brzo dostigle granice svojih kapaciteta. Virus je tamo prodreo u područja u kojima postoji visok rizik od umiranja pacijenata od virusa. U Nemačkoj smo uspeli da oslobodimo ove delove virusa.

"U poslednje vreme bilo je toliko velikih protesta protiv mera korone. Da li je nakon toga došlo do iznenadnog izbijanja zaraženih ljudi? Nije!"

Protesti su održani napolju gde je mogućnost prenosa bila manja. Pored toga, teško je zaključiti da li su, na primer, oni koji su bili na protestima u Berlinu i vratili se u svoje gradove zarazili mnoge. Bilo bi lakše izvući zaključke da svi demonstranti dolaze iz istog grada.

„Ove vakcine su veoma opasne i napadaju našu DNK. Pored toga, oni samo služe farmaceutskoj industriji da zarade još više “.

Ove teze su nedvosmisleno netačne. Vakcina ne napada gene, odnosno DNK. A RNK vakcine deluju tako što generišu proteine iz njih. Mi sami nemamo ove enzime. To mogu samo neki retrovirusi. Zbog toga jedna vakcina ne može da uhvati DNK.

Farmaceutska industrija, naravno, zarađuje na vakcinama. Ali ono što godišnje zdravstveno osiguranje potroši na vakcine je samo 0,3 procenta od ukupnog trošenja na lekove. Dakle, budžet za vakcine je mali. Pored toga, farmaceutska industrija mora zaraditi na vakcini jer u suprotnom uopšte ne bi mogla da istražuje.

„Virus je do sada mutirao toliko puta da vakcina uopšte ne bi pomogla. Ili, kao kod gripa, svake godine treba vakcinisati novi soj “.

To se ne može tvrditi. Virus mutira, ali ne tako snažno kao kod običnog gripa. Da li bi trebalo da se vakciniše na kraju svake godine, još ne možemo da kažemo jer još uvek nema vakcine.

"Mere koronskog režima su potpuno preterane. Želim nazad svoju slobodu."

Znamo da mere poput nošenja maski, držanja distance i pranja ruku pomažu i sprečavaju infekcije.

Pored toga, ove mere doprinose tome da ako se neko zarazi virusima, zarazi se znatno manjim brojem virusa, pa su simptomi u njegovom slučaju mnogo slabiji. Doza virusa je presudna. Dakle, ove mere vode računa i o blažem toku bolesti.

„Virus potiče iz laboratorije u Kini ili je nenamerno pušten“

Vrlo je malo verovatno da je ovaj virus nastao u laboratoriji. S jedne strane, tako nešto, koliko znam, uopšte nije urađeno. Dakle, ne radimo na stvaranju novih virusa jer je to previše opasno. S druge strane, poreklo virusa ne može se utvrditi. On nema gene koje inače nalazimo u prirodi.

Moram takođe da kažem da laboratorije poput onih u Kini sadrže brojne sigurnosne brane kroz više prostorija kroz koje virusi ili bakterije uopšte ne mogu slučajno da prođu. Ali to je teško dokazati. Ali takođe je teško dokazati suprotno.

„Želim da se zarazim: mlad sam i imam punu snagu. Ako se razbolim, dobiću samo blage simptome “.

Statistički gledano, mladi ljudi zaista obolevaju od blagih simptoma i često sve prolazi bez ikakvih simptoma. Dakle, statistički gledano ovo je tačno. Ali dešava se da se mladi ljudi razbole od teških simptoma i čak umru. Takvi slučajevi su takođe prijavljeni.

Kurir.rs/DW