Nagorno-Karabah sa svojim strateškim položajem kroz koji prolaze međunarodni cevovodi sa naftom i gasom u graničnom pojasu između dve države zauzima oko jedanaest i po hiljada kvadratnih kilometara. Tu živi oko 150 hiljada ljudi.

Koreni konflikta oko ove planinske oblasti potiču od 1923. godinu kada su je sovjetske komunističke vlasti poklonile Azerbejdžanu, iako je u tom trenutku u njoj živelo 96 posto Jermena.

To i nije bio toliki problem dok nije počeo raspad Sovjetskog Saveza tada je postalo jasno da će nastati nezavisne države. Jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha želelo je da ostane uz maticu, što je potvrđeno i referendumom, a Azerbejdžan je nastojao da ukine autonomiju i potpuno ovlada područjem.

Izbio je rat koji je trajao od 1988. do 1994. godine. Jermenija ima oko tri miliona stanovnika. Azerbejdžan je ekonomski snažniji, raspolaže gasom i naftom, ima skoro tri puta više stanovnika od Jermenije i dobija ogromnu pomoć od etnički i istorijski bliske Turske.

Prema poslednjim inforamcijama, u regionu Nagorno-Karabaha vode se žestoke borbe jermenske i azerbejdžanske vojske.

Predstavnik Ministarstva odbrane Jermenije kaže da je ubijeno oko 200 azerbejdžanskih vojnika. Bilans na jermenskoj strani je 17 ubijenih i više od 100 ranjenih. Proglašeno je ratno stanje u obe zemlje. U Jermeniji, u regionu Nagorno-Karabah mobilišu se i rezervisti.

Predsednik samoproglašene oblasti Nagorno-Karabah, regiona u Azerbejdžanu gde je većinsko jermensko stanovništvo, izjavio je da je vojska Azerbejdžana prilikom napada koristila turske avione F-16 koji su već mesec u Azerbejdžanu zbog vojnih vežbi.

Sputnjik prenosi da je to dokaz da Azerbejdžan koristi najsavremenije naoružanje kojim raspolaže turska vojska.

Trenutni prekid sukoba traže Moskva, Vašington i Brisel. Najvažnije je da utihne oružje, da se obe strane vrate pregovorima i traže diplomatsko i političko rešenja u okviru Minsk grupe, OEBS-a i Ujedinjenih nacija, uz mirovno posredovanje Evropske unije i Rusije.

Kurir.rs/RTS