OVAKO FUNKCIONIŠU AMERIČKI IZBORI: Šta bi moglo da se desi ukoliko predsednički kanditat umre ili se povuče iz izborne trke?

Nijedan kandidat na američkim predsedničkim izborima do sada nije preminuo ili je morao da se povuče uoči samih izbora. Međutim, hospitalizacija predsednika SAD-a Donalda Trampa, zbog zaraze koronavirusom samo mesec pred izbore 3. novembra, podstakla je brojna pitanja.

Mala je mogućnost i da će se izbori odložiti ukoliko predsednički kandidat napusti trku i hoće li se u tom slučaju izbori odložiti.

"Ne vidim da će se to desiti, mala je verovatnoća za takvo nešto. Teško da bi demokratska većina htela da odloži izbore", kazala je Kapri Kafaro, bivša demokratska članica Senata u Ohaju i trenutna profesorka na Američkom Univerzitetu.

Kako je istakla, datum izbora je zakonska kategorija i oni se uvek održavaju u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Oba doma Kongresa i Predstavnički dom u kojem većinu imaju demokrati i Senat u kojem većinu imaju republikanci, morali bi da pristanu na odlaganje.

Čak i za vreme Američkog građanskog rata 1864. godine su održani izbori po planu i Abraham Linkoln je osvojio drugi mandat.

Da li je moguća zamena predsedničkih kandidata?

U slučaju da se bude razmatrala opcija da se predsednički kandidati zamene, obe stranke i Republikanska i Demokratska, ukoliko bude potrebno, imaju pravila za to.

U slučaju Republikanske stranke, 186 članova Nacionalnog odbora stranke moglo bi da glasa za izbor Trampovog zamenika.

Odbor bi mogao i ponovo da sazove nacionalnu konvenciju s više od 2.500 delegata da izaberu novog kandidata, ali zbog kratkog vremenskog roka, to je verovatno neizvodljivo.

U oba scenarija bila bi potrebna obična većina.

Kod demokrata, novog kandidata biralo bi blizu 450 članova Nacionalnog odbora stranke.

Ukoliko dođe do zamene kandidata mala je verovatnoća da će njegovo ime biti na listiću.

Razlog tome je što su oni već odštampani i više od tri miliona Amerikanaca je već glasalo putem pošte.

"Zaista nema dovoljno vremena za ponovno štampanje glasačkih listića na kojima će pisati Majk Pens ili Kamala Haris", rekla je Kapri Kafaro misleći na republikanske i demokratske kandidate za potpredsednike.

Šta je s elektorskim kolegijumom?

Iako je reč o opštim izborima, za izbor predsednika je potrebna apsolutna većina od 538 članova elektorskog kolegijuma.

U svakoj američkoj saveznoj državi osim dve, Nebraski i Mejnu, kandidat koji dobije većinu glasova birača u državi dobija sve nene elektorske glasove.

Ništa u ustavu ne obavezuje elektore da glasaju za ovog ili onog kandidata, ali Vrhovni sud je u julu presudio da bi države mogle da kazne tzv. neposlušne elektore koji ne budu glasali po volji većine birača.

Članovi elektorskog kolegijuma okupiće se u svojim državama 14. decembra i glasati za predsednika i potpredsednika.

U slučaju da kandidat umre ili se povuče pre nego elektori glasaju, stvari bi se mogle da se zakomplikuju.

Tada se primenjuju zakoni pojedinih saveznih država, ali svaka stranka mogla bi u teoriji uputiti svoje elektore da glasaju za zamenskog kandidata.

Kongres će 6. januara naredne godine potvrditi rezultate izbora, a pobednik će preuzeti dužnost predsednika 20. januara.

Kurir.rs/France24/Klix.ba

Foto: Profimedia