SVE TEŽA SITUACIJA U KARABAHU Novinari se našli pod paljbom daleko od linije fronta: To je poput zemljotresa, sve oko vas se trese

Situacija u samoproklamovanoj Republici Nagorno-Karabah je sve teža. U petak je azerbejdžanska vojska počela da grantira Stepanakert, prestonicu teritorije, a kako su sukobi eskalirali strani novinari otišli su na teren.

"Pucaju tamo", rekli su im i predložili da odu u Martuni “gde je mirnije”.

Međutim, artiljerijska vatra iz Azerbejdžana narušila je taj mir 27-28. septembra, kad je poginulo nekoliko civila, uključujući devetegodišnju devojčicu i stariju ženu. Kad je Elovski sa kolegama došao u Martuni, pre nego što su se našli pod vatrom, naišli su na dokaze bombardovanja unazad nekoliko dana.

"Uništene kuće, ruševine, dečje igračke, polupojedeno voće na stolovima, sve prekriveno prašinom, betonom, ciglama i kamenjem", opisao je Elovski.

On je rekao da je centar Martunija “retko naseljen”.

"Sada je takođe sezona žetve. Možete videti narove i bundeve kako leže na tlu. Treba ih sakupiti ali to niko ne radi", ispričao je Elovski za Meduza.io.

Kad je on stigao u grad delovalo je da je napad prošao pa su on i njegove kolege išli svojim poslom. Pokazali su im tri-četiri uništene zgrade, ali Elovski ne zna koliko je još kuća uništeno.

"Ovo nije linija fronta. Ovo nije grad u kojem su razmešteni projektili 'Grad'. To je samo obična varoš u Karabahu, mala, tiha, uspavana, provincijska, sa sezonom žetve u toku. Nije bilo osećaja da smo ušetali negde u sred ratne zone", naveo je on.

Trenutak pre nego što je počeo granatiranje Elovski je intervjuisao starijeg čoveka u gradu o ostacima projektila koje je pronašao u svom dvorištu.

"Snimio sam to iz blizine i upitao ga da li je to “Grad”. Rekao je: 'Koji će ga đavo znati'" priseća se on.

Potom je sa kolegama otišao u centar, pokušavajući da odluče gde će dalje snimati. Bio je iza kamere kad su bombe počele da padaju, prenosi Blic. Elovski kaže da je čuo da ispaljivanje projektila “Grad” trenutak pre prve eksplozije. Njegov tim je imao sreće – bili su svega nekoliko metara od sklonšta.

"Kad dolazi “Grad” to je poput zemljotresa. Sve oko vas se trese, ne samo tlo. Tresu se vazduh, nebo, zidovi, plafoni u skloništima. Kao da se čitav svet trese", priča Elovski.

Iz pres službe Nagorno-Karabaha zatražili su od Elovskog da ne oda tačnu lokaciju skloništa, ali je rekao da se nalazi u centru Martunija, daleko od bilo koje vojne pozicije. Elovksi je naveo da je u bunker bilo nekoliko novinara, stanovnika grada i lokalnih zvančinika. Imali su struju a plafon je bio visok do dva metra.

Međutim, dvoje novinara iz “Le Monda” nisu imali tu sreću. Francuski reporteri su u Martuniju iznajmili sobe u zgradi koja je granatirana nekoliko dana ranije. Kad su bili u zgradi, 1. oktobra, azerbejdžanske bombe su ponovo pale. Jedan od novinara, Alan Kaval, ranjen je u stomak.

"Izgubio je dosta krvi. Kasnije sam se vozio u istom autu kojim je on prevezen u bolnicu u Stepanakertu i mrlje na sedištu su jasno pokazale koliko je krvi izgubio", rekao je Elovski.

Ranjen je i kamerman TV “Jermenije”, ali je brzo primio prvu pomoć i delovao da je u dobrom stanju.

Bombardovanje se potom nastavilo naizmenično tokom sledećih 90 minuta. Nakon polučasovne tišine neko je pozvao novinare u bunkeru i rekao da je put nazad za Stepanakert čist. Elovski nije odmah skočio na poziv.

"Samo zato što put nije granatiran u tom trenutku to nije značilo da se neće naći pod vatrom 15 minuta kasnije. Taj put je dug oko sat i svašta se može desiti. Uđete u auto i to je to. Ako to uradite ne možete se sakriti u skloništu", objasnio je on.

Kad je konačno pokušao da napusti Martuni ispostavilo se da nije lako naći put van grada, prenosi Blic. Tokom brojnih skretanja nailazili su na pojedince koji su stajali na sred puta, usmeravajući saobraćaj.

"Ti stariji ljudi su uprkos bombardovanju stajali tamo, pokazujući smer kretanja kao saobraćajci", dodao je Elovski.

Ono što upada u oči je što stanovnici Martunija naizgled nisu bili preterano zabrinuti zbog napada.

"Niko čija kuća nije bila uništena nije rekao da planiraju da odu iz grada", ispričao je Elovski, dodajući da mnogi njegovi prijatelji u Jerevanu izgleda da pozdravljaju eskalaciju sukoba.

"Oni govore: 'Hvala bogu, konačno će sve biti odlučeno'. Više ne mogu da čekaju i radije bi da vide bilo kakav razvoj situacije, bilo kakav ishod, sve dok ima rezultata".

"Ogorčeni 'zamrznutom' situacijom u Nagorno-Karabahu, nakon izbijanja sukoba mobilizovali su se čak i mladi jermenski 'hipsteri'" rekao je Elovski.

On ih nije video svojim očima, ali su njegovi prijatelji u Jerevanu imenovali nekoliko zajedničkih poznanika koji su se priključili borbi.

"Mnogi od dobrovoljaca koji sada idu na liniju fronta su mladi iz Jerevana sa modernim frizurama i odećom, koji u životu nisu pomirisali barut ili pucali iz oružja", rekao je Elovski.

On je istakao da problem Stepanakerta nisu vezani samo za smrt koja preti odozgo, već da je grad suočen i sa nestašicom hleba. Jerevan organizuje humanitarnu pomoć, ali izgleda da su zalihe svedene na cigarete i slatkiše. Za one na tlu, problem međutim nije hrana.

Elovski kaže da je u svom hotelu naleteo na glumca Hranta Tokhatjana iz TV serije “Poslednji Magikjan”. Kad ga je upitao za nestašicu hleba u gradu, Tokhatjan je rekao da je jedina stvar koja nedostaje u Stepanakertu – dovoljno oružja.

U sukobima u Nagorno-Karabahu nastradalo je više desetina ljudi, iako se izveštaji razlikuju. Grad Stepanakert je 2. oktobra objavio da je poginuo 151 vojnik od izbijanja sukoba. Portparoli teritorije su dan ranije izvestili da je u azerbejdžanskom bombardovanju život izgubilo 11 civila a da je ranjeno preko 60 ljudi.

Zvaničnici Jerevana kažu da je u borbama poginulo najmanje dvoje civila, dok je Azerbejdžan prijavio 19 poginulih i 55 ranjenih među svojim civilima, ali nisu otkrili vojne gubitke.

I Jermenija i Azerbejdžan tvrde da su jedno drugom naneli velike gubitke, prenosi Blic. Dok je azerbejdžanska strana 30. septembra navela da je ubila ili ranila 2.300 jermenskih vojnika, Jerevan je dva dana kasnije prijavio 1.750 žrtava, preneo je portal Meduza.io.

Šta se dešava u Nagorno-Karabahu?

Region Nagorno-Karabah je deo teritorije Azerbejdžana, ali koji naseljavaju pretežno etnički Jermeni. U tom regionu je 1988. godine izbio rat koji je trajao sve do proglašenja primirja 1994. godine u kojem su na obe strane nastradale hiljade ljudi i stotine hiljada postale izbeglice.

Pod nazivom Republika Arcah, region je 1991. godine proglasio nezavisnost, međutim nijedna država je nije priznala. I nakon primirja sukobi se povremeno javljaju.

Sada su u toku najveći sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga od 2016. godine i zavladala je zabrinutost za stabilnost južnog Kavkaza, koridora kroz koji prolaze cevovodi za izvoz nafte i gasa na svetska tržišta.

U sukobima koji su počeli u nedelju 27. septembra poginulo je na desetine vojnika i civila, ali će tačan broj možda tek kasnije biti utvrđen. Obe strane krive rivala za početak novog vatrenog obračuna.

Kurir.rs/Meduza.io

Foto: Profimedia/Karen Avetisyan/Sputnik