OVU ISTORIJSKU SRAMOTU NEMCI ŽELE DA SAKRIJU: Desila se pre 100 godina, i bila preteča holokausta! O tome nema reči u školama!

Mnogi đaci u Nemačkoj ništa ne uče o kolonijalnoj istoriji svoje zemlje, jer to nije deo obaveznog školskog programa. Aktivisti to žele da promene.

Kao nastavni materijal služi namibijska novčanica od 200 dolara, na kojoj se nalazi lik Hendrika Vitboia. Đaci tako saznaju da se Vitboi borio protiv nemačke okupacije krajem 19. i početkom 20. veka. Nemci su tamo počinili genocid nad narodima Herero i Nama.

Ipak, retko koji učenik u Nemačkoj zna ko je Vitboi, jer taj nastavni materijal nije deo školskog programa. Nastavni materijal o njemu i drugim temama nemačke kolonijalne prošlosti sastavio je savez „Zajedno za Afriku" u nadi da će ih angažovani porsvetari obraditi sa svojim učenicima.

Jer, u školskim knjigama, u nastavnim materijalima nemačkih škola, gotovo da se ne obrađuje 30 godina nemačke kolonijalne istorije u Africi i zapadnom Pacifiku.

U nekim saveznim pokrajinama se tema uopšte ne pojavljuje u nastavi, u drugim samo marginalno. 26-godišnja Abigejil Fugah iz Kelna zato zahteva preradu udžbenika i nastavnih planova - pokrenula je peticiju koju je potpisalo gotovo 95.000 ljudi.

„Nije dovoljno ono što se trenutno uči u školama", kaže Fugah u razgovoru za DW. U vreme dok je ona išla u školu nastavnici skoro uopšte nisu obrađivali nemačku kolonijalnu istoriju i temu rasizma, kaže Fugah. A ona je i sama često iskusila rasizam. „Nije mi bilo lako dok sam išla u školu. Moji roditelji potiču iz Gane."

I na zapadu Afrike, području današnje Republike Togo i delovima današnje Gane od 1884. do 1916. vladali su nemački kolonijalni službenici. Togo je za Nemački rajh bio „uzorna kolonija", gde su eksploatisali sirovine i tlačili stanovništvo.

Samo ako se zna za kolonijalnu istoriju može se razumeti i aktuelni rasizam, kaže Fugah. „Ako su crna deca dovoljno stara da dožive rasizam, onda su i bela deca dovoljno stara da o tome nešto uče."

Reakcije na njenu peticiju su vrlo različite, kaže Fugah.

„Većina kritičara su prosvetni radnici. Oni nam prebacuju da previđamo da je kolonijalna istorija obuhvaćena nastavnim planovima. Ali, problem je što to nije obvezujući dio nastavnih materijala."

Ubistvo šest miliona Jevreja u Holokaustu, Drugi svetski rat, Hladni rat između Istoka i Zapada uključujući podelu Njemačke - sve su to velike i važne teme u školi. Za drugo ostaje malo vremena.

Imke Stalman radi u gimnaziji Farmzen u Hamburgu. „Temu nemačke kolonijalne istorije obrađujemo relativno intenzivno u višim razredima, poslednjih 15 godina. Jer, ta tema je izuzetno relevantna za razumevanje brojnih međunarodnih aktuelnih pitanja", kaže ona za DW.

Njoj je zato važno da objasni vezu između kolonijalne istorije i rasizma u svakodnevici.

„Ove godine posebno imajuči u vidu pokreta Black Lives Matter."

Njeni đaci su motivisani da se time bave i van nastave - posetili su spomenik ratnicima Nemačke Istočne Afrike u Hamburgu, koji je napravljen za vreme nacionalsocijalizma. Reljef prikazuje nemačke kolonijalne oficire kao junake i vođe, koje domaći vojnici poslušno slede. „Razgovarali smo tom spomeniku. Učenici su počeli da iznosealternativne predloge."

Od 2018. gimnazija Farmzen sarađuje sa školom Čangombe u Daresalamu u Tanzaniji.

„Utvrdili smo da se u obe škole na časovima istorije bavimo vrlo sličnim temama, između ostalog imperijalizmom i kolonijalnom isotrijom", kaže Stalman. „Tako je nastala ideja da svojim učenicima pružimo mogućnost da zajedno rade na tim temama."

Učenici iz nekadašnje kolonijalne sile Nemačke i bivše kolonije Nemačke Istočne Afrike, razmjenjuju spoznaje o zajedničkoj istoriji. Vrhunac saradnje su bile uzajamne poeste. U Hamburgu su zajedno snimili film kod spomenika kolonijalnim ratnicima.

Abigejl Fugah i drugim aktivistima je jasno da ne može svaka škola da organizuje takvu razmenu učenika. Ali ona želi da svaki đak u Nemačkoj ima priliku da se pozabavi sa kolonijalnom prošlošću, njenim posledicama i sopstvenim rasizmom. Fugah već neko vreme u školama nudi trening protiv rasizma.

Kurir.rs/DW