SARKOZIJU PRETI ROBIJA ZBOG GADAFIJA: Uzeo je DESETINE MILIONA evra od libijskog vođe, a onda predvodio uništenje ove zemlje

Istraga koja traje gotovo deceniju protiv bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija zbog optužbi da je Muamer el Gadafi finansirao njegovu predizbornu kampanju 2007. godine, privodi se kraju, a ako bude osuđen, nekadašnjem prvom čoveku Francuske preti kazna do deset godina zatvora.

Treško je reći kakva će biti konačna presuda, međutim, do sada je istraga otišla dovoljno daleko i ukoliko bude počelo suđenje, Nikola Sarkozi će biti prvi francuski predsednik kome će se suditi za korupciju, kaže novinar i bivši ambasador Srbije u Egiptu Dragan Bisenić.

Podseća da je pre Sarkozija suđeno i bivšem francuskom predsedniku Žaku Širaku, ali je on bio optužen po drugom osnovu, za necelishodno korišćenje javnih fondova.

Prema Biseniću, dovoljna ilustracija koliko je francusko pravosuđe ozbiljno uzelo u obzir slučaj Sarkozi je to da su prošle godine u februaru dvojica francuskih sudija otputovala u Tripoli gde su „oči u oči“ ispitivali bivšeg šefa obaveštajnih službi i Gadafijevog zeta Muhameda Abdulaha Senusija.

„Bivši libijski zvaničnici su i otvorili ceo ovaj slučaj iznoseći optužbe protiv bivšeg francuskog predsednika. Nakon francuske dosta snažne podrške bombardovanju Libije 2011. i akcije NATO gde je, može se reći, Francuska bila predvodnik u tim zahtevima, Gadafijev sin Saif javno je zatražio da se libijskom narodu vrati 50 miliona evra koje je njegov otac, navodno, dao za Sarkozijevu predsedničku kampanju. Od tada su se brojni libijski zvaničnici pojavili kao svedoci ove navodne transakcije, a u međuvremenu su se pojavili i dokumenti koji su je dokazivali“, kaže Bisenić za Sputnjik.

Dokumentovano istraživanje objavio je sajt Mediapart, kome je na čelu dugogodišnji glavni urednik veoma uticajnog i uglednog francuskog dnevnika Mond Edvi Plenel, koji raspolaže sa najviše dokumentovanih izjava i dokaza za svoje tvrdnje.

Jedan od najozbiljnijih trenutaka u istrazi desio se 2014. kad je francuska policija došla u posed dnevnika bivšeg libijskog ministra za naftu Šukrija Ganema u kome su navedene isplate ljudima francuskog predsednika, podseća Bisenić i dodaje da je on ubrzo posle toga pronađen utopljen u Dunavu u Austriji, a njegova smrt gotovo svuda je dovedena u vezu sa ovom istragom.

U međuvremenu, pojavili su se i audio-intervjui sa Gadafijem koji su vođeni pred njegovu likvidaciju u kojima on govori o isplatama Sarkoziju i njegovim ljudima, ističe Bisenić.

Pod istragom su i bivši Sarkozijev šef kabineta Klod Gean i njegov sin zbog umešanosti u ove transakcije, a navodno je Gean u jednoj prilici primio je prvu isplatu od dva i po miliona evra koju je predao Gadafijev čovek Saleh Bašir.

„Bašir je govorio, u nekom anegdotskom smislu, da taj kofer u kom je on predao dva i po miliona evra u gotovini nije mogao ni da se zatvori kako treba. U svakom slučaju, ovo je jedan kuriozitet i neobičan slučaj koji može u drugom svetlu i na drugačiji način da predstavi odnos Zapada i, prvenstveno Francuske, prema intervenciji protiv Gadafija u Libiji 2011. i 2012. i prema svemu onome što se sada u toj zemlji događa“, smatra Bisenić.

Na pitanje da li bi novac koji je Gadafi dao Sarkoziju mogao biti vraćen u Libiju ukoliko bivši francuski predsednik bude osuđen, Bisenić odgovara da bi u tom slučaju sadašnja, legalna libijska vlada u Tripoliju teoretski mogla da zatraži povratak novca.

Međutim, postoje brojni problemi od kojih je glavni da u podeljenoj zemlji vlada nije jedinstvena. Bisenić ističe da postoji još mnogo libijskog novca u inostranstvu koga su članovi libijske vlade tražili da im se vrati, ili da se „zamrzne“ da bi se onemogućilo članovima Gadafijeve porodice da ga koriste.

"Međutim, Gadafijeva Libija imala je pored zlatnih i rezervi u stranim valutama i brojne investicije u raznim zemljama i kompanijama, tako da to, ako možemo tako da ga nazovemo, Gadafijevo blago u inostranstvu nije malo i sigurno je da će ono predstavljati jedno od pitanja i iskušenja sa kojima će se sretati bilo koja libijska vlada, ali i međunarodna zajednica koja u svemu tome učestvuje“, zaključio je Bisenić.

Kurir.rs/Sputnik