ITALIJANSKI PROFESOR: Karantin bi doneo više štete nego koristi! Mere treba donositi unapred, a ne nakon povećanja zaraženih
Karantin na celoj teritoriji Italije, kakav je viđen u prva tri meseca pandemije korona virusa, doneo bi više štete nego koristi, ocenio je za list "Hafington Post" profesor naučno-istrazivacke bolnice iz Milana "Humanitas", Paolo Sapada.
Umesto mera koje bi važile za celu zemlju, Sapada sugeriše uvođenje ciljanih, lokalnih mera zaštite od širenja covida-19, koje su prilagođene datoj situaciji.
Po njegovoj oceni, uvođenje policijskog časa od 23 uveče do 5 ujutru narednog dana, upravo ono što je nametnutno regiji Lombardija, neće imati velike rezultate, a oni će se videti tek za 15 dana, koliko je, kako kaže, potrebno da se virus ugnezdi, razvije i pokaže prve simptome.
"Mere treba donositi unapred, anticipirati širenje virusa, a ne nakon što se utvrdi povećanje zaraženih i hospitalizovanih. U protivnom rizikujemo da se nađemo u situaciji koju neće biti moguće kontrolisati", tvrdi profesor Paolo Spada.
Po njegovim rečima, uprkos širenju zaraze korona virusa, epidemiološka situacija u Italiji nije na nivou one kada je pandemija bila na vrhuncu.
Dr Spada podseća da je, od marta do aprila, u Italiji bilo dnevno oko pet hiljada novih registrovanih slučajeva zarze.
"Sada, nakon višemesečnog iskustva, znamo da ih je verovatno bilo deset puta više. Ono što nas dosadašnje iskustvo u borbi protiv širenja covida-19 uči je da je neophodno testirati što više osoba, jer nam testovi omogućuju da na vreme otkrijemo zaražene i preduzmemo mere zaštite", kaže prof. Paolo Spada.
Naučno osoblje bolnice "Humanitas" se bavi istarživačkim, praktičnim i obrazovnim radom, a bolnica se ceni kao jedna od najuglednijih italijanskih ustanova te vrste.
Od početka krize osoblje "Humanitasa" prati i analizira epidemiološke podatke, a svoje ocene redovno objavljuju na Fejsbuk stranici bolnice.
Kurir.rs/Tanjug
SUTRA SE OTVARA 54,5 KM BRZE SAOBRAĆAJNICE KOJA SPAJA MAČVU I PODRINJE, ŠABAC I LOZNICU Predsednik Vučić: Bez velikih snova nema ni velikih dela