Nakon godinu dana građanskog nezadovoljstva i demonstracija, Čileanci su u nedelju glasali na referendumu i velikom većinom izglasali promenu Ustava koji je više od 40 godina na snazi u toj zemlji, još iz vremena vojne hunte generala Augusta Pinočea.

Konzervativci na vlasti u Čileu saglasili su se sa opozicijom levog centra da se organizuje referendum kako bi se okončali masovni građanski protesti koji su izbili pre godinu dana zbog nejednakih penzionih prava i problema u obrazovnom i zdravstvenom sistemu Čilea, jedne od najrazvijenijih zemalja Latinske Amerike.

Državna izborna komisija saopštila je u nedelju uveče da je oko 78 odsto Čileanaca, ili 7,3 miliona glasova, evidentirano u korist predloga da se započne izrada novog Ustava Čilea, dok je 22 odsto glasača bilo protiv te opcije.

Oko 79 odsto birača izjasnilo se da nacrt Ustava radi konvencija od 155 izabranih građana umesto drugog predloga - da izradu novog Ustava preuzme telo sastavljeno od podjednakog broja izabranih građana i članova Kongresa.

U svom obraćanju naciji predsednik Čilea Sebastian Pinera priznao je pobedu pristalica novog Ustava, ali je i upozorio da je to tek početak dugog procesa.

Izabrana konvencija građana radiće na nacrtu novog Ustava koji bi trebalo da bude predstavljen građanima Čilea sredinom 2022.

Kurir.rs/Tanjug