PREDSEDNIK KOJEG SU OD STARTA POKUŠAVALI DA SMENE: Tramp juri još jedan mandat na čelu SAD, a po ovome će sigurno ostati upamćen

Aktuelni američki predsednik Donald Tramp (74) sigurno će ostati upamćen po mnogim stvarima koje je uradio ili izgovorio za vreme svog četvorogodišnjeg mandata, a pre svega kao jedan od retkih predsednika kojeg su oponenti pokušavali da smene - od samog početka.

Predsednik najmoćnije sile sveta, koji je uveo moto "Amerika na prvom mestu", učinio je mnogo toga u prethodne četiri godine, ali, utisak širom sveta, pa i u SAD je da je vukao previše nepopularnih poteza.

Prvo, prema istraživanju Pew Researć Center u 13 zemalja, nije uradio ništa na imidžu svoje zemlje u svetu, o čemu govori podatak da je u mnogim evropskim zemljama procenat javnosti koja pozitivno gleda na SAD najniži u skoro 20 godina - 41odsto Britanaca gledaju pozitivno na SAD, Francuzi 31, a Nemci 26 odsto.

Jedna od važnih stvari koju je uradio kada je došao u Belu kuću - Tramp je ukinuo zdravstveni program poznatiji kao "Obamaker", rekavši da "tržiststa osiguravajućih kompanija propadaju, a milioni nemaju izbor", iako je u predizbornoj kampanji rekao da će svaki Amerikanac imati zdravstveno osiguranje, ali adekvatna zamena za "Obamaker" nije nađena.

Tramp je ostao usamljen i kada se povukao iz Pariskog sporazuma o klimi, izazvavši ogorčenje ostatka sveta.

Tim sporazumom se skoro 200 zemalja obavezalo da će održati porast globalne temperature ispod dva stepena.

Tramp je izneo i stav o imigraciji samo dan nakon inauguracije, pošto je zatvorio granice za putnike iz sedam zemalja sa muslimanskim većinskim stanovništvom.

U odnosu na 2016, povećao je za tri odsto broj ljudi koji žive u SAD, ali je smanjio broj ljudi koji mogu da se presele u SAD, a program za izbeglice je takav da je SAD 2018. primila 45.000 ljudi, 2019. 30.000, ove godine 18.000, a dogodine će moći da primi 15.000.

Mnogi mu neće zaboraviti ni to što je imao nultu toleranciju prema ljudima koji su ilegalno prelazili granicu sa Meksikom, što je rezultovalo odvajanjem oko 5.500 porodica.

Deca su završavala u zatvorima, a kao rezultat, najmanje šest mališana je preminulo u pritvorskim jedinicama u SAD od septembra 2018. godine.

Što se tiče spoljne politike, Amerikanci smatraju da je tu napravio delimičan uspeh - dokrajčio je Islamsku državu u martu 2019, a u oktobru iste godine u akciji američkih specijalaca ubijen je lider ISIL-a, Abu Bakr al Bagdadi.

Tramp neretko koristi društvenu mrežu Tviter i ume da uđe u verbalnu raspravu sa mnogima, a ume i da objavljuje političke najave i pretnje neprijateljima Tako je u novogodšnjoj noći 2019. godine poslao Iranu poruku da će Teheran biti odgovoran za izgubljene živote ili štetu nastalu na bilo kojem od američkih objekata.

"Ovo nije upozorenje, ovo je pretnja. Srećna vam Nova godina!", napisao je tada.

Nedugo zatim, SAD su ubile Kasema Sulejmanija, vodećeg iranskog generala, što umalo nije dovelo do rata, pošto je Iran uzvratio ispaljivanjem desetak balističkih raketa na dve američke baze u Iraku, kada je ranjeno više od 100 američkih vojnika, ali su se strasti smirile.

SAD su se tokom njegovog mandata jendostrano povukle iz nuklearnog sporazuma sa Rusijom, koji je trajao od 1987. godine do 2. avgusta 2019.

Sastao se i sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije, na samitu u Hamburgu, a jedna od Trampovih tema je bila i pitanje Putinu - da li su se Rusi mešali u izbore 2016? Ipak ovaj susret će ostati upamćen po jakim merama obezbeđenja i blokadom Helsinkija u kojem je došlo do ovog susreta.

Međutim, Tramp je ipak ušao u istoriju kao američki predsednik koji se nakon više decenija sastao sa severnokorejskim liderom, a istorijski susret dogodio se u junu 2018. godine u Singapuru i tom prilikom se obavezalida će uspostaviti "nove" odnose dve zemlje i raditi na "potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva".

Ono što je zanimljivo jeste da su dvojica lidera, koji su pre sastanka često jedan drugog nazivali najpogrdnijim imenima, nakon susreta imali samio reči hvale jedan za drugog.

Tramp i Kim su se nakon toga sastali još dva puta - naredne godine u demilitarizovanoj zoni između dve Koreje i u Vijetnamu, ali se taj sastanak nije najbolje završio jer nisu uspeli da se dogovore oko bitnih stvari.

Nemoguće je zaobići Siriju - posle učešća u ratu i bombardovanja Asadovih snaga 2018.godine, usledilo je povlačenje trupa iz ove države u oktobru 2019. godine, što je mnogima bio nejasan potez, a Tramp je hteo i da povuče i vojsku iz Avganistana u novembru.

Ne treba zaboraviti i da je Trampa od početka predsednikovanja napustilo nekoliko saradnika, a često ih je i sam menjao, poput državnog sekretara Reksa Tilersona, savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i mnogih drugih.

Pred kraj mandata, Trampu je imidž pokvario odnos prema pandemiji korona virusa.

Najpre je govorio građanima da neće da nosi zaštitnu masku, pa je odluku promenio, pa je i sam dobio Kovid 19.

Osim toga, iako se očekivalo da će SAD biti lider u svetu u borbi protiv kovida-19, čini se da je ta zemlja najgore prošla i po broju obolelih i po broju preminulih.

Ugled mu je narušen i zbog odnosa prema protestima u SAD povodom smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, koga je ubio policajac Izbile su masovne demonstracije širom zemlje, a demonstrantima koji su došli ispred Bele kuće da se bune poručio je da bi ih, "da su preskočili ogradu, dočekali najkrvoločniji psi, ali i najopasnije oružje koje je on video".

Ne treba zaboraviti njegov odnos prema Izraelu, jer je tokom njegove vladavine SAD odlučila da ambasadu prebaci iz Tel Aviva u Jerusalim i pozvala druge zemlje da to učine, a takođe je doneo odluku i da naselja na Zapadnoj obali ne predstavljaju kršenje međunarodnog prava, čime je promenio stav Vašingtona dug četiri decenije.

Takođe, posredovao je uspostavljanju normalizacije odnosa Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina.

Do pred kraj mandata nije se preterano bavio odnosima Beograda i Prištine, ali je početkom septembra u Ovalnom kabinetu organizovao susret tokom koga je potpisan sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa.

U svakom slučaju, Tramp će ostati upamćen i kao predsednik koi je društvenu mrežu Tviter koristio za iznošenje svojih stavova, ali i obračun sa neistomišljenicima, a koliko je u tome ponekad preterivao govori podatak da ga je ta kompanija često opominjala ili blokirala njegov nalog.

Ostaće upamćen i po istrazi koja je pokrenuta i to gotovo odmah nakon njegove inauguracije, zbog navodnog mešanja Rusije u izbore i navode da su oni doprineli njegovoj pobedi.

Međutim, američki specijalni tužilac Robert Muler izjavio je da podizanje optužnice protiv Trampa ne bi "bila zakonska opcija" uprkos elementima koji doprinose stvaranju sumnje da je podrivao pravdu.

Takođe, Tramp je jedan od retkih ameruičkih predsednika protiv koga je pokrenuta rezolucija o opozivu i koja je usvojena u Predstavničkom domu zbog optužbi da je zloupotrebio položaj jer je zahtevao od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da se obaveže da će pokrenuti istrage o demokrati Džou Bajdenu i njegovom sinu Hanteru.

Ipak, početkom ove godine Senat SAD oslobodio je Trampa optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa, čime je okončano suđenje u procesu njegovog opoziva.

Predsednički izbori u SAD održaće se 3. novembra.

Kurir.rs/Tanjug