ZAŠTO BROJANJE GLASOVA NA AMERIČKIM IZBORIMA U NEKIM DRŽAVAMA TEČE SPORO? Evo koji faktori su odužili proces ove godine

Jedino veće pitanje od "Ko će pobediti na izborima u Americi?" jeste "Kada ćemo znati rezultate izbora?". Vredi naglasiti da na ovogodišnje izbore utiče mnogo faktora, a jedan od najvećih jeste pandemija koronavirusa.

Zašto glasanje traje dugo čak i u normalnim okolnostima? Ne treba zaboraviti da na osnovnu procedure koju mora proći svaki glasač pre nego pristupi listiću i odabere svog kandidata: Moraju da ga identifikuju, zatim se mora proveriti da li je prijavljen na mestu na koje je došao glasati/da li je uopšte prijavljen, a onda i da li je osoba već glasala.

No u godini pandemije koronavirusa brojanje traje još duže nego inače jer veliki broj glasova stiže putem pošte, a zatim se mora dodatno proveriti u sistemu kako bi se osiguralo da je svaki glas validan i kako bi se uklonila svaka sumnja o bilo kakvom pokušaju zloupotrebe ili lažiranja glasa.

Dakle, svi zaposleni na brojanju glasova moraju proveriti da li je svaki glasački listić pravilno ispunjen i poslat. Ono što je najvažnije jeste da li je listić potpisan i da li je potpis validan. Neke države, poput Pensilvanije imaju posebne zahteve - naprimer, u ovoj saveznoj državi morate koristiti posebne koverte za glasanje. Ako se ne ispune ovaj zahtevi, glas može biti odbijen.

Postoji li jednostavnije rešenje koje bi ubrzalo proces? Svakako. Savezne države mogu započeti obradu glasova pre izbornog dana. No važno je istaknuti da ga je Republikanska stranka zbog političkih razloga u potpunosti zabranila u nekoliko saveznih država.

No ipak, nekoliko država je ipak ranije započelo s brojanjem glasova. Jedan od primera je Florida, gde se glasovi broje već nekoliko sedmica. Isto važi i za Arizonu, gde je brojanje počelo 20. oktobra.

S druge strane, u Severnoj Karolini glasački listići se polako obrađuju od kraja septembra. Brojanje je započelo tek 3. novembra, ali je do tada veliki broj listića obrađen i spremljen za brzo brojanje.

No Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin odbili su da krenu ovim putem. Tačnije, zakonodavstva ovih država odbila su promeniti državne zakone kako bi dopustila uvođenje ove prakse.

Postoji još nekoliko razloga zbog kojih brojanje glasova traje duže. Urbanim područjima često treba više vremena nego ruralnim da saberu listiće. Osim toga, neke države, poput Kalifornije, Njujorka i Vašingtona imaju praksu sporijeg brojanja, što je već ranije pravilo velike i ključne promene u foto-finišu brojanja glasova.

Trenutna situacija izgleda ovako: Demokratski kandidat Bajden ima 253 elektorska glasa, dok republikanski kandidat Donald Tramp ima 213. Neki mediji prenose da Tramp ima 214 elektorskih glasova, a Bajden 264. Za pobedu je potrebno 270, a sve zavisi od ovih država - Pensilvanija, Džordžija, Arizona, Nevada i Severna Karolina.

Za pobedu Bajdenu su potrebne još pobede u Arizoni (11 glasova) i Nevadi (6 glasova). U obe države Bajden trenutno ima prednost i ostalo je da se prebroje poslednji glasovi.

Kurir.rs/Klix.ba