Kamala Haris upisala se danas u istoriju kao prva žena potpredsednica Sjedinjenih Američkih Država, prva Afroamerikanka i prva Amerikanka azijskog porekla na tom položaju, nakon što je Džozef Bajden, na osnovu projektovanih rezultata, odneo pobedu na izborima za predsednika.

Harisova (56) se smatra i očitim kandidatom za nominaciju Demokratske stranke 2024. godine, ako Bajden (78) bude odustao od drugog mandata.

Rođena je 20. oktobra 1964. godine u Oklendu u Kaliforniji, a još kao dete učestvovala je u demonstracijama za ljudska prava i pevala u horu baptističke crkve.

Njena majka Šajamala emigrirala je iz Indije kako bi studirala na Berkliju, gde je srela Kamalinog oca Donalda, poreklom sa Jamajke.

Njeni roditelji bili su istraživač i profesor ekonomije, ali su i Kamala i njena sestra Maja odgajane na hinduističkoj tradiciji i svake godine su sa roditeljima posećivale Indiju.

Kada je imala sedam godina roditelji su joj se razveli, a pet godina kasnije preselila se sa majkom i sestrom u Kvebek u Kanadi gde je naučila da govori francuski jezik.

Zanimljivo je da je tokom srednje škole sa prijateljicom osnovala plesnu grupu.

Kada je došlo vreme za studije, vratila se u SAD gde je upisala Univerzitet Hauard u Vašingtonu, gde je vrlo brzo ušla u Veće studenata i debatni tim.

Diplomirala je na kalifornijskom Univerzitetu prava Hastings.

Karijeru je započela 1990. godine kao zamenica okružnog tužioca u okrugu Alameda, nakon osam godina postala je advokat krivične jedinice u okružnom tužilaštvu u San Francisku, a 2000. godine imenovana je za šefa tog odeljenja i osnovala prvi Državni biro za dečiju pravdu.

Harisova 2003. godine postaje okružni tužilac u San Francisku, a 2010. godine postaje prvi državni tužilac Afroamerikanka u Kaliforniji.

Nakon predsedničkih izbora 2016. godine Harisova postaje druga Afroamerikanka i prva južnoazijska Amerikanka koja je osvojila mesto u Senatu SAD.

profimedia0140838960.jpg
Profimedia 

Tokom rada u Senatu postala je član Odbora za nacionalnu bezbednost i vladine poslove komore, Odbora za obaveštajne poslove, Odbora za pravosuđe i Odbora za budžet.

Kandidaturu za američke predsedničke izbore 2020. izjavila je na Dan Martina Lutera Kinga mlađeg 2019. godine, ali je odustala od trke pre kraja godine.

U avgustu 2020. Džo Bajden najavio je Kamalu za svog potpredsedničkog kandidata.

w-56436892.jpg
EPA/Michael Reynolds 

Kako se navodi, njeno iskustvo u krivičnom pravosuđu moglo bi da bude od koristi Bajdenovoj administraciji u borbi za rasnu jednakost i reformu policije.

Udata je za advokata Daglasa Emhofa, koji iz prethodne veze ima dve ćerke.

U neka od njenih dostignuća spada to što je uspela da izvuče iz Vol Strita 25 milijardi dolara kako bi nadoknadila štetu vlasnicima kuća u Kaliforniji nakon finansijske krize, dobila je nagodbu od 1,1 milijardu dolara protiv profitnog lanca koledža zbog optužbi za predatorske i ilegalne prakse, a postala je i glas borbe protiv Donalda Trampa.

w-56403355.jpg
EPA/Justin Sullivan 

Poznata je i po tome što je podržala nekoliko progresivnih politika, uključujući i "Zdravstvenu zaštitu za sve" i reviziju ICE.

Najvažnije medijske mreže u SAD i agencija Edison Research projektovale su danas pobedu Bajdena, na osnovu nezvaničnih rezultata, budući da je još aktuelni predsednik Donald Tramp najavio da će na sudovima da se bori kako bi osporio rezultate.

Kurir.rs/Tanjug