Eksperimenti izvedeni na Međunarodnoj svemirskoj stanici nagoveštavaju da bi se bakterije sa Zemlje mogle koristiti za vađenje korisnih minerala na Mesecu ili Marsu.

Mikroorganizmi se već koriste na Zemlji za vađenje ekonomski važnih elemenata iz stena, uključujući retke elemente koji se koriste u mobilnim telefonima i elektronici. Takozvani biomajning, ili bio rudarenje je proces izvlačenja metala iz ruda ili otpada upotrebom mikroorganizama za oksidaciju metala, proizvodeći rastvorljiva jedinjenja.

Naučnici iz Velike Britanije proveli su 10 godina u razvoju biomajnerskih reaktora veličine kutije šibica za eksperiment. Osamnaest uređaja prevezeno je na Međunarodnu svemirsku stanicu Spejseks raketom u julu 2019.

profimedia0098748439-medjunarodna-svemirska-stanica.jpg
Foto: Profimedia / NASA

Mali komadi bazalta, slični velikom delu materijala na površini Meseca i Marsa, ubačeni su u uređaje i natopljeni bakterijskim rastvorom.

Tronedeljni eksperiment uključio je potencijal tri vrste bakterija da iz bazalta izvuku retke elemente. Samo je jedan, Sphingomonas desiccabilis, uspeo da iz bazalta izluži retke zemaljske elemente u sva tri različita gravitaciona uslova - mikrogravitaciji (koja se ponekad naziva nulta gravitacija), Marsovoj gravitaciji i pod standardnim uslovima na Zemlji.

Nalazi studije, koja je u utorak objavljena u časopisu Nature Communications, pokazuju da bi biomajning na Mesecu i Marsu mogao biti moguć.

Prema Čarlsu Kockelu, profesoru astrobiologije na Fakultetu za fiziku i astronomiju Univerziteta u Edinburgu, koji je vodio projekat, malo je verovatno da bi bilo ekonomski isplativo iskopati ove elemente u svemiru i vratiti ih na Zemlju. Međutim, rekao je da bi svemirski biomajning mogao potencijalno da podrži samoodrživo ljudsko prisustvo u svemiru.

"Naši eksperimenti pružaju podršku naučnoj i tehničkoj izvodljivosti biološki pojačanog rudarstva elemenata kroz Sunčev sistem“, rekao je on.

"Na primer, naši rezultati sugerišu da bi izgradnja robotskih rudnika se nalaze u Mesečevoj regiji Oceanus Procellarum, koja ima stene bogte koncentracije retkih zemaljskih elemenata, mogla biti jedan plodonosan pravac naučnog i ekonomskog razvoja čoveka van Zemlje ".

Kurir.rs / CNN, Foto: Profimedia / NASA