ŠTA NAS ČEKA U POST-KOVID SVETU, A KOJE SMO GREŠKE NAPRAVILI: Države će se za epidemije spremati kao za biološke ratove!

Kako će svet funkcionisati nakon pandemije koronavirusa koja je još u jeku i šta iz nje možemo naučiti, kao i gde smo pogrešili, u analizi za Kurir.rs objašnajva Darko Obradovič iz Instututa za nacionalnu i međunarodnu bezbednost.

Slobodno možemo tvrditi da je upravo taj protok kritična infrastruktura bez koje je nezamisliv savremeni život. Obim korišćenja usluga i potrošnja goriva je u istorijskom padu. Na sve to treba dodati i pripremljenost sistema i administracija koji su se u veoma kratkom roku suočili sa izazovom zaraze, koja je pretila da parališe čitave države I njihove funkcije. Odgovori na pandemiju svakako će biti predmet hiljada elaborata, analiza i tekstova. Međutim, ono što će svakako biti redefinisano u post kovid svetu možemo grupisati u nekoliko celina.

Izazov koji je pandemija kovid-19 postavila pred države, uticaće na to da će u post kovid svetu doći do značajnijeg redefinisanja strategijskih dokumenta i pratećih uputstava. Do sada je pažnja po pitanju rizika od zaraznih bolesti bila svedena na tek jedan ili dva reda u većini strategija nacionalne bezbednosti i na nivo odgovora zasnovanih na prethodnim iskustvima. Sada je jasno, da je trenutna pretnja, a i neka buduća u razmerama bioloških oružanih dejstava.

Adekvatni odgovri su zasnovani na principima tkz. Vojnog medicinskog odgovora, imamo kolektivne preuređene objekte kao privremene bolnice, veliki angažman ljudstva i svih državnih kapaciteta. Sve ovo će za posledicu imati da će kreatori strategijskih i doktrinarnih dokumenata u narednom period posvetiti daleko više pažnje na identifikovanju pretnji i odgovora koje može nametnuti pandemija i to pre svega sa aspekta kritičnog snabdevanja i kapaciteta institucija da se adekvatno suprostave ovom izazovu.

Ukoliko analiziramo Srbiju, možemo primetiti visok nivo organizovanosti u odgovoru na pandemiju, što je posledica valjane tradicije društvene samozaštite i pripremljenosti naših organa i institucija. Takođe, iskustva iz pandemije će svakako uticati i na definisanje materijalnih sredstava neophodnih za otklanjanje posledica i suprotstavljanje.

Kao što se novac izdvaja u raznim fondovima za otklanjanje posledica zemljotresa primera radi, tako će se u narednih 10 godina izdvajati novac za oporavak ekonomija.

Evropska unija kao najsavršeniji savez demokratskih država za svoje članice je opredelila 1,6 milijardi evra za otklanjanje posledica pandemije. Sistem kriznog menadžmenta “Red Alert” svakako nije adekvatno funkcionisao u većini država te stoga kroz strateška dokumenta radiće se na spremnosti svih subjekata država za buduće pandemije.

Druga promena u post-kovid svetu nesumnjivo će biti promena uloga i mehanizama koji su postojali u okviru Svetske Zdravstvene Organizacije kao i uvođenje novih multilateralnih mehanizama za suprotstavljanje zaraznim bolestima. Već sada je jasno da je SZO podbacila u svom osnovnom, a to je pravovremena razmena informacija, znanja i iskustava.

Prema kredibilnim svetskim analizama vidimo da je pandemija započela u Kini mnogo ranije nego što je ostatak Sveta dobio informaciju da postoji visoko infektivna zaraza u gradu Vuhanu, provinciji Hubeji. Dok su senzacionalisti raspravljali da li je zaraza potekla sa mokre pijace, laboratorije ili nekim drugim načinom, svi su prevideli da to u tom trenutku i nije to toliko bilo važno koliko informacija da zaraza postoji, da se prenosi vrlo brzo i da je opasna po život.

U tom smislu umesto zavodljivh priča o “pijacama” i slepim miševima i teorijama zavere, trebalo je preduzimati bazične aktivnosti a to je razmena informacija, izalazak međunarodnih eksperata u žarište bolesti, sprečavanje međunarodnih letova, izolovanje virusa i slanje informacija drugim državama.To se sve nije dogodilo, međunarodni aerodrom je i dalje radio. Dakle, ne ulazeći u razloge zbog čega SZO nije podelila ili nije imala prave, potpune i pravovremene informacije, jasno je da osnovna uloga nije ispunjena.

Dakle, evidentno je da će se u budućnosti formirati pouzdaniji mehanizmi razmene informacija i detekcije zaraznih bolesti, jer očigledno je da izazovi, rizici i pretnje po celo čovečanstvo su takvog obima da će se nastojati u izgradnji pouzdanijeg “early alert” sistema, a oktrivanje i kontrola zaraznih bolesti podićiće se na nivo kontrole proliferacije oružja za masovno uništenje.

Nije isključeno da će u buduće za Kinu i Azijske države biti uvedeno nešto slično “žutom pasošu” koji se koristi za Afriku, kada su upitanju zarazne bolesti I zdravlje ljudi.

Treća stavka koja će značajnije biti promenjena i što može povoljno uticati na države Istočne Evrope i Jugoistočne Azije jeste diverzifikacija proizvodnje i snabdevanja robe i proizvoda koji će biti označeni kao neophodni i nužni. Već sada smo svedoci da su mnoge zemlje, uključujući i Srbiju, uveliko razvile kapacitete za masovnu proizvodnju zaštitinih maski svih modela i lekova, srpska pamet proizvodi i respiratore, ova kriza je povoljno uticala na inovativnost.

Međutim, u budućnosti će biti pojačan fokus na raznovrsnost proizvodnje I snabdevanja koji neće zavisiti od proizvodnje iz jedne države kao npr. Kine, već će multinacionalne kompanije svoju proizvodnju strateški i planski usmeravati u različite države, što će biti izvanredna šansa za evropske države kao što je Srbija da privuku investicije.

Definitivno svet posle korone više neće biti isti, mnoge stvari će se menjati u pravcu stvaranja boljeg, transparentnijeg i sigurnijeg društva, upotreba vakcina i zdravstvena kultura ce se neminovno povećati. Mnoge navike tokom korone će i dalje ostati prisutne, kao sto su socijalna distanca, distanciono radno okruženje I održavanje kontakata I poslovnih sastanaka putem online platformi neće isčeznuti po nestanku korone.

Internet i društvene mreže će nastaviti trend primarnog sredstva informisanja što će dodatno usložiti borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija. Pouke koje je čovečanstvo steklo ploveći kroz ovu pandemiju svakako će unaprediti naše živote i podići kapacitete za neku buduću pandemiju. Do tada nam ostaje da slušamo uputstva koja dolaze iz zvaničnih kanala, održimo disciplinu I zajedno prebrodimo ovu krizu.

Kurir.rs, Foto: EPA / Sascha Steinbach