Bivši američki predsednik Barak Obama pominje u svojim memoarima „Obećana zemlja“ Dmitrija Medvedeva, koji je 2009. godine bio predsednik Ruske Federacije, karakterišući ga kao „oličenje nove Rusije“.

„Predsednik Dmitrij Medvedev bio je oličenje nove Rusije: mlad, moderno obučen u evropskom stilu“, navodi Obama u svojim memoarima. Bivši američki predsednik dodao je da je Medvedev „očigledno, razumeo engleski, iako je više voleo da razgovara uz prevodioca“.

Obama piše o svom prvom sastanku sa ruskim liderom u Londonu aprila 2009. godine uoči samita „G20“. Četrdeset četvrti američki predsednik naglašava da mu je od svih lidera zemalja BRIKS-a koji su prisustvovali samitu najviše bio interesantan sastanak sa Medvedevom.

Među razlozima za sastanak Obama navodi „posebno nizak nivo američko-ruskih odnosa“ i oružani gruzijsko-južnoosetinski sukob u avgustu 2008. godine.

„Moja administracija se nadala da će započeti ono što smo nazvali 'resetovanjem' odnosa sa Rusijom, započinjući dijalog radi zaštite naših interesa, podrške našim demokratskim partnerima u regionu i uspostavljanja saradnje u postizanju naših ciljeva neširenja nuklearnog oružja i razoružanja“, rekao je bivši američki lider.

„Iznenadio nas je neočekivani predlog da američkoj vojsci dozvoli da koristi ruski vazdušni prostor za transport trupa i opreme u Avganistan. To je alternativa koja bi smanjila našu potpunu zavisnost od skupih i ne uvek pouzdanih pakistanskih ruta snabdevanja“, rekao je Obama.

On takođe nije očekivao da će ruski lider „ići toliko daleko da prizna da su iranski nuklearni i raketni programi evoluirali mnogo brže nego što je očekivala Moskva“.

Diskusija o nuklearnom programu

Dmitrij Medvedev i Barak Obama skoro svake nedelje razgovarali su telefonom o iranskom nuklearnom programu i uvođenju sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija protiv Teherana, navodi bivši predsednik SAD u svojim memoarima.

Piše i o tome kako je Vašington 2010. godine obezbedio podršku Moskve i Pekinga u usvajanju Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1929, koja predviđa značajno pooštravanje sankcija Iranu u vezi sa razvojem njegovog nuklearnog programa.

„Angažovanje Rusije i Kine bio je zajednički napor našeg tima. (U to vreme američka državna sekretarka i stalna predstavnica pri Ujedinjenim nacijama Hilari Klinton i Sjuzan Rajs provele su vreme ubeđujući, šarmirajući i ponekad preteći svojim ruskim i kineskim kolegama). Na marginama svakog međunarodnog samita kojem sam prisustvovao, on i ja smo našli mogućnost da prevaziđemo nesuglasice u pregovorima. Kako smo se približavali datumu glasanja u Savetu bezbednosti, razgovarali smo telefonom na nedeljnom nivou. 'Uši nas bole', našalio se na kraju jednog takvog dugog razgovora", napisao je bivši američki lider.

Kurir.rs/Sputnjik