Poverenik za pravosuđe Didie Rejnders u ponedeljak je u ime Evropske komisije obavestio hrvatskog poslanika u Evropskom parlamentu Tomislava Sokola da su prijavljene mere u sigurnosnim vratima / RAPEKS sistemu - sistemu brzog upozorenja za opasne neprehrambene proizvode - koje se odnose na zaštitne maske sredinom septembra 2020. godine jer je oko 23 miliona maski označeno je kao neispravno, rekao je u utorak EPP-ov Ured za odnose s javnošću.

Kao član Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, Sokol je početkom leta uputio zahtev Evropskoj komisiji za procenu situacije, upozoravajući da je u Evropskoj uniji korišćeno više od 7 miliona neispravnih maski.

Identifikaciju neispravnih maski prijavilo je čak 15 država članica. Ovih 23 miliona maski označeno je kao neispravno, uglavnom zbog nedovoljnog kapaciteta filtriranja ili netačnog podešavanja maski za lice i nedostatka sertifikata koji zahtevaju relevantne evropske vlasti.

„Od 121 pristigle prijave, 104 se odnosilo na maske proizvedene u Narodnoj Republici Kini, dve na maske proizvedene u Meksiku, po jedna na maske iz Danske, Turske, Ukrajine i Vijetnama, a u 11 slučajeva poreklo nije prijavljeno ili nije bilo poznato“ Sokol ističe i apeluje na potrošače da se uvere da maske ispunjavaju sigurnosne standarde pre nego što ih kupe.

„Potrošači mogu da provere da li zaštitne maske obuhvaćene Uredbom o ličnoj zaštitnoj opremi, odnosno zaštitne maske FFP, imaju CE oznaku i četvorocifreni broj prijavljenog tela koje je izvršilo ocenu usaglašenosti. Ovaj broj se može uporediti sa spiskom nadležnih prijavljenih tela u bazi podataka Evropske komisije dostupnoj na Internetu. Odsustvo bilo kog od ova dva elementa na maskama pokazatelj je nepridržavanja “, upozorava Sokol.

Evropski parlament nedavno je usvojio izveštaj o bezbednosti proizvoda na jedinstvenom tržištu, čija je svrha bila da uvede pravilo prema kojem činjenica da se proizvod kupuje na mreži ili van njega ne bi trebalo da ima razlike u zaštiti potrošača od nebezbednih proizvoda.

„U Izveštaju smo se obavezali da ćemo ojačati postojeće carinske kapacitete na spoljnim granicama Evropske unije. Naime, pomoglo bi otkrivanju robe sa nedostacima već na spoljnim granicama Unije. Pored toga, neophodno je uspostaviti kontinuiranu saradnju između Evropske unije i vlasti trećih zemalja kako bi se olakšala razmena informacija o nebezbednim proizvodima.

Možda najvažnija stvar koju smo otkrili je da bi internet prodavnice morale da preuzmu veću odgovornost, što znači da će morati proaktivno da identifikuju nesigurne proizvode koje nude na svojim veb lokacijama. Pored toga, internet prodavnice će morati da obaveste potrošače ako se naknadno utvrdi da proizvod nije bezbedan nakon kupovine. Ovo je izuzetno važno jer nam podaci govore da je u 2018. godini čak 69 odsto korisnika Interneta kupovalo na Internetu “, zaključuje Sokol.

Kurir.rs/Jutarnji.hr

NE PROPUSTITEšta nas sve čekaNEMAČKI STRUČNJACI: Još godinama ćemo nositi maske i držati distancu, a evo kako stoje stvari sa vakcinom
w-56446707.jpg