MANJE OD DVA MESECA DO TREĆEG SVETSKOG RATA? Ovo su mesta gde globalni konflikt može da počne do kraja 2020 (VIDEO)

Zabrinutost zbog Trećeg svetskog rata pojavila se širom sveta nakon smrti iranskog general-majora Kasima Sulejmanija u američkom vazdušnom napadu u januaru. Sada kada se mogućnost rata širi širom sveta jer su se pojavili neredi zbog policijske brutalnosti, što je opet dovelo do zabrinutosti zbog 3. svetskog rata.

U petak, 3. januara, SAD su izvele vazdušni napad dronomovima nakon niza „orkestriranih“ napada na baze koalicije u Iraku tokom proteklih nekoliko meseci i napada na američku ambasadu u Bagdadu, sve to po nalogu generala Sulejmanija.

Američki predsednik Donald Tramp odobrio je napad na generala Sulejmanija tvrdeći da je akcija preduzeta kako bi se „svet učinio sigurnijim mestom“.

„Po naređenju predsednika, američka vojska je preduzela odlučujuću odbrambenu akciju da zaštiti američko osoblje u inostranstvu ubijanjem Sulejmanija“, kaže se u saopštenju Pentagona.

Dodaje se: „Ovaj udar imao je za cilj da odvrati buduće iranske planove napada".

„Sjedinjene Države će nastaviti da preduzimaju sve potrebne mere da zaštite naše ljude i naše interese ma gde se oni nalazili širom sveta.“

Sada se Iran zakleo na „surovu osvetu“ i obećao da će „dan pretvoriti u noć“.

Mnogi visoki zvaničnici Irana ovaj su atentat nazvali „objavom rata“.

Donald Tramp je upozorio da bi SAD mogle da deluju „nesrazmerno“ ako Iran cilja bilo koju američku „osobu ili metu“ u znak osvete zbog ubistva Sulejmanija.

Od tada je Iran „nenamerno“ oborio ukrajinski putnički mlazni avion u kojem je viđeno 176 ljudi.

Ove nedelje je iranski tužilac izdao nalog za hapšenje Trampa i zatražio podršku Interpola, međutim, policijski organ odbio je da podrži nalog za hapšenje.

Iran-Izrael

Napetosti između Irana i Izraela postoje neko vreme, što je rezultiralo ratovanjem niskog intenziteta na Bliskom Istoku.

Bivša država posebno podržava antiizraelske grupe u Gazi, Siriji i Libanu, dok Izrael često udara na iranske snage širom regiona.

Generalno, Izrael je nastojao da stvori antiiransku koaliciju na diplomatskom nivou, dok je Iran uložio u negovanje veza sa milicijama i nedržavnim akterima.

Iako će možda biti teško tvrditi da će ove države započeti širi rat ako je Iran odlučan da ponovo pokrene svoj nuklearni program, Izrael će možda odlučiti da učestvuje u širim udarima koji direktno pogađaju Iran.

Ova vrsta napada mogla bi imati šire implikacije, jer bi se mogla pokazati kao pretnja globalnim zalihama nafte, što bi neizbežno izazvalo posredovanje većeg broja država.

SAD-Turska

Tenzije između SAD-a i Turske porasle su tokom protekle godine, u početku kao rezultat SAD-a koji je Turskoj dao ovlašćenje da očisti sirijsku granicu od Kurda podržanih od SAD-a.

Međutim, odmah nakon toga, SAD su Ankari zapretile sankcijama, što je izazvalo porast tenzija.

Pored toga, turski predsednik Erdogan sugerirao je da ima težnje za Turskom koja bi mogla uključivati nuklearno oružje.

Kao rezultat, stanje odnosa SAD i Turske pogoršalo se, što je izazvalo strah od naknadnog uticaja na NATO savez.

Predsednik Erdogan poznat je po tome što je strastven prema svom planu koji bi mogao primorati Vašington i Ankaru do same ivice i rezultirati Rusijom koja je susedna država.

Kašmir

U proteklih 10 godina odnos između Indije i Pakistana pogoršao se, dovevši zemlje na ivicu rata.

Od podele britanske Indije 1947. godine i kasnijeg stvaranja Indije i Pakistana, dve zemlje su umešane u niz ratova, sukoba i vojnih sukoba prošaranih periodima harmonije i mira.

Godine 2019. premijer Narendra Modi pokušao je da smanji autonomiju Kašmira i da promeni politike državljanstva u ostatku Indije.

Ovi koraci izazvali su neke nemire u Indiji i istakli dugogodišnje tenzije između Delhija i Islamabada.

Dalji poremećaji u Indiji i Pakistanu mogli bi dovesti do 3. svetskog rata.

Iako je ovo malo verovatno, moglo bi dovesti do terorističkih napada na međunarodnom planu ili u Kašmiru.

Premijer Modi bi se tada mogao osećati prinuđenim na ozbiljniji sukob i s obzirom na blizinu Kine, a rastući odnos Delhija i Vašingtona mogao bi dovesti do katastrofalnijih međunarodnih implikacija.

SAD-Severna Koreja

Osnovne tenzije u središtu odnosa SAD-a i Severne Koreje mogle bi rezultirati ratom.

Napetosti između dve zemlje sada stoje toliko visoke kao i bilo kada od 2017. godine, a predstojeći američki izbori mogli bi dodatno ugroziti odnose.

Izgleda da administracija predsednika Trampa daje nadu da bi sporazum sa Severnom Korejom mogao da poboljša njene izborne izglede u novembru.

Ali Severna Koreja ima malo ili nimalo interesa za ponudu Trampa.

i, Severna Koreja je obećala „božićni poklon“ za koji se mnogi u Sjedinjenim Državama brinu da će biti test nuklearne ili balističke rakete.

Međutim, to nije bio slučaj, ali ako bi zemlja preduzela nuklearni test, SAD bi mogle biti primorane da intervenišu.

Prošlog četvrtka, Hai Iang Di Dži 8 napustio je luku Sania, na kineskom ostrvu Hainan i pridružili su mu se CCG brodovi ove nedelje.

Ova plovila su od juče ujutro bila udaljena 92 nautičke milje od obale vijetnamske provincije Binh Dinh, duboko u EEZ od 200 nautičkih milja, a pratila su ih i dva kineska broda pomorske milicije, Dongtongkiao00235 i Min Ksia Iu 00013, prenosi Radio Slobodna Azija.

Gregori Poling, direktor Organizacije za pomorsku transparentnost u Vašingtonu, rekao je Udruženju stranih dopisnika Filipina na konferenciji za novinare na mreži: „Ono što je prilično očigledno je da Kina neće stati.

„Ako globalna pandemija ne dovede do toga da Kina smiri stvari u Južnom kineskom moru, neće biti mnogo toga.

„Prva stvar koju bismo trebali razmotriti su međunarodne ekonomske sankcije.

„Nikada nismo razgovarali o sankcionisanju aktera koji stoje iza kineske pomorske milicije.“

„Kina priznaje da ima pomorsku miliciju i očigledno krši međunarodno pravo.

„Oni deluju na istom okviru politike koji treba da izađe, zatraži prava, uznemirava komšije, radi šta god želiš.“

SAD-Kina

Odnosi SAD i Kine posebno su napeti poslednjih godina.

Čini se da bi trgovinski sporazum između dve zemlje ublažio neke tenzije, ali primena ostaje pod znakom pitanja.

Trenutno su dve najveće svetske ekonomije u žestokoj trgovinskoj borbi.

U sporu, koji se tinjao skoro 18 meseci, SAD i Kina su uvele carine na stotine milijardi dolara vrednih roba.

Predsednik Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine, dok u Kini postoji percepcija da SAD nastoje da zaustave svoj uspon kao globalna ekonomska sila.

Istovremeno, Kina je prkosno radila na osiguranju svojih odnosa sa Rusijom, dok su SAD pokrenule kontroverze i sa Južnom Korejom i Japanom, svoja dva najbliža saveznika u regionu.

Donald Tramp i predsednik Si stavili su veliki deo svog političkog ugleda na trgovinske situacije u svakoj zemlji i zato obojica imaju podsticaje za diplomatsku i ekonomsku eskalaciju.

Ako bi situacija eskalirala, to bi moglo dovesti do vojne konfrontacije u oblastima poput Južnog ili Istočnog kineskog mora.

Napetost je eskalirala usred pandemije koronavirusa, kada je Tramp je zemlju optužio da je u laboratoriji napravila virus.

Tvrdi da je video dokaze koji potkrepljuju razvoj koronavirusa iz kineske laboratorije.

Tramp je u utorak objavio da Sjedinjene Države smišljaju strog odgovor na kinesko zakonodavstvo o nacionalnoj bezbednosti za Hong Kong i da će planovi biti objavljeni do kraja nedelje.

Kurir.rs/Express.co.uk