POŠAST JAČA OD KORONE: U Japanu ova epidemija traje decenijama, a sada se jako pogoršala (VIDEO)

Eriko Kobajaši je četiri puta pokušala da se ubije. Prvi put je imala samo 22 godine i radila je puno radno vreme u izdavaštvu, ali nije zaradila dovoljno za plaćanje kirije i hrane u Tokiju.

Stručnjaci su upozorili da bi pandemija mogla dovesti do krize mentalnog zdravlja. Masovna nezaposlenost, socijalna izolacija i anksioznost uzimaju danak ljudima širom sveta.

U Japanu vladine statistike pokazuju da je više ljudi umrlo od samoubistava u oktobru nego od covida-19 od početka godine. Prema japanskoj nacionalnoj policijskoj agenciji, mesečni broj samoubistava u oktobru porastao je na 2153. Do petka je covid-19 odneo ukupno 2.087 života.

Japan je jedna od retkih zemalja koja blagovremeno objavljuje podatke o samoubistvima. Najnoviji podaci iz SAD, na primer, datiraju iz 2018. godine. Japanski podaci takođe mogu pružiti drugim zemljama uvid u uticaj pandemijskih mera na mentalno zdravlje i koje su grupe u najvećem riziku.

"Nismo imali ni zaključavanje, a efekat covid-a je prilično minimalan u poređenju sa drugim zemljama. A opet imamo veliki porast samoubistava. To sugeriše da bi druge zemlje mogle zabeležiti sličan ili još veći porast samoubistava u budućnosti", kaže Mičiko Ueda, vanredni profesor na Univerzitetu Vaseda u Tokiju.

Japan se već dugo bori sa jednom od najviših stopa samoubistava na svetu. U 2016. godini Japan je imao stopu smrtnosti od samoubistava od 18,5 na 100.000 stanovnika, što je odmah iza Južne Koreje kada je reč o zapadnopacifičkom regionu, što je gotovo dvostruko više od godišnjeg proseka od 10,6 na 100.000 stanovnika.

Iako su razlozi za tako visoku stopu samoubistava složeni, kao glavni faktori navode se dugo radno vreme, pritisak u školama, socijalna izolacija i kulturna stigma oko problema mentalnog zdravlja.

Ali tokom deset godina do 2019. godine broj samoubistava počeo je da pada i dostizao je 20.000 godišnje, prema japanskom Ministarstvu zdravlja, najnižem od 1978. godine, kada se vodila statistika. Izgleda da je pandemija preokrenula taj trend, a porast samoubistava nesrazmerno je pogodio žene.

Iako muškarci čine većinu samoubistava, broj žena koje sebi oduzimaju život se povećava. U oktobru je broj samoubistava žena bio 83 odsto veći nego u istom mesecu prošle godine. Poređenja radi, u istom periodu broj samoubistava muškaraca porastao je za 22 odsto, piše CNN.

Postoji nekoliko mogućih razloga za to. Žene čine veći procenat honorarnih zaposlenih u hotelijerstvu, ugostiteljstvu i maloprodaji, gde je bilo mnogo otpuštanja. Kobajaši kaže da su mnogi njeni prijatelji otpušteni: "Japan ignoriše žene. Ovo je društvo u kojem su najslabiji prvi prepušteni sami sebi kada se dogodi nešto loše."

U globalnoj studiji na više od 10.000 ljudi, koju je sprovela neprofitna međunarodna humanitarna organizacija CARE, 27 posto žena prijavilo je više problema sa mentalnim zdravljem u poređenju sa 10 posto muškaraca. S obzirom na istovremene finansijske probleme, žene se suočavaju sa sve većim neplaćenim medicinskim računima. Ti zaposleni morali su da preuzmu dodatnu odgovornost za decu kada su škole ili vrtići zatvoreni u pandemiji. Povećana anksioznost zbog zdravlja i dobrobiti dece dodatno je opteretila majke tokom pandemije.

Akari je 35-godišnjakinja koja nije želela da otkrije svoje pravo ime za CNN. Kaže da je stručnu pomoć potražila nakon što je sin šest nedelja završio u bolnici. Njeno stanje se pogoršalo kako se pandemija intenzivirala i brinula se da će njen sin dobiti stan.

"Ranije nisam imao mentalnih problema, ali sada sam stalno zabrinut. Osećam se kao da nema nade i neprestano razmišljam o najgorem scenariju", kaže Akari.

U martu je 21-godišnji student Koki Ozora pokrenuo 24-časovnu metalnu telefonsku liniju za zdravlje pod nazivom „Anata no Ibasho“ (mesto za vas). Rekao je da njegova linija, neprofitna organizacija koja se finansira iz privatnih donacija, prima u proseku više od 200 poziva dnevno, pri čemu veliku većinu poziva dolaze od žena.

"Izgubili su posao, moraju da podižu decu i nemaju novca. A onda pribegavaju samoubistvu", kaže Ozora.

Većina poziva stiže tokom noći, od 22:00 do 4:00. Oko 600 dobrovoljaca širom sveta u različitim vremenskim zonama je budno da odgovori na pozive i poruke. Ali Ozora kaže da nema dovoljno dobrovoljaca da odgovore na sve poruke.

Zbog toga više vole hitne poruke, traže ključne reči poput samoubistva ili seksualnog zlostavljanja. Na oko 60 posto poruka odgovori se u roku od pet minuta, a volonteri razgovaraju sa svakom osobom u proseku 40 minuta.

Anonimno, putem mrežnih poruka ljudi izražavaju svoje unutrašnje borbe. Za razliku od većine drugih linija za mentalno zdravlje u Japanu, koje se fokusiraju na telefonske pozive, Ozora kaže da je mlađa generacija bolja u sms porukama.

U aprilu je, kaže Ozora, većinu poruka poslale majke koje su pod stresom zbog vaspitanja dece, a neke su priznale da razmišljaju o ubijanju sopstvene dece. Danas većina poruka dolazi od žena koje su izgubile posao i imaju finansijske poteškoće ili su izložene nasilju u porodici.

"Dobijamo poruke u kojima se kaže„ Otac me siluje "ili„ Moj suprug pokušava da me ubije. "To se dešava gotovo svakodnevno. A sve ih je više", rekao je Ozora za CNN, dodajući da je to rezultat pandemije. Ranije su žene mogle potražiti utočište u školama, kancelarijama ili domovima prijatelja.

Japan je jedina zemlja G-7 u kojoj je samoubistvo vodeći uzrok smrti mladih ljudi od 15 do 39 godina. A broj samoubistava mlađih od 20 godina počeo je da raste i pre pandemije. Zbog ograničenja pandemije, deca su izostavljena iz škole, suočena sa zlostavljanjem, stresnim kućnim životom i pritiskom da zaostaju u domaćim zadacima, smatra Ozota. Njegova linija je primala poruke čak i od nekih petogodišnjaka.

Zatvaranje škola tokom prolećne pandemije doprinelo je gomili zadataka, a deca nemaju toliko prilika za druženje sa prijateljima, što takođe doprinosi stresu, kaže Naho Morisaki iz Nacionalnog centra za zdravlje i razvoj deteta. Centar je nedavno sproveo onlajn anketu među 8.700 roditelja i dece i otkrio da 75 odsto japanskih školaraca pokazuje znake stresa zbog pandemije.

Morisaki kaže da postoji snažna korelacija između dečje anksioznosti i njihovih roditelja: „Deca koja se samopovređuju, pod stresom ne mogu o tome razgovarati sa roditeljima jer osećaju da nisu u stanju da ih slušaju“.

U Japanu i dalje postoji stigma oko priznavanja usamljenosti i teškoća. Ozora kaže da je uobičajeno da žene i roditelji započnu razgovor o njegovim uslugama ovim rečima: „Znam da nije dobro tražiti pomoć, ali mogu li razgovarati?“

Profesor Ueda kaže da „sramota“ razgovora o depresiji često sputava ljude: „To nije nešto o čemu se govori u javnosti, o čemu se ne razgovara ni sa prijateljima. To je kulturološki faktor koji može pomoći da se kasni.“

Lakše je tražiti pomoć u Americi nego u Japanu Akari se slaže. Nekada je živela u SAD-u i kaže da je tamo lakše tražiti pomoć: "Dok sam živela u Americi, poznavala sam ljude koji su bili na terapiji. Tamo je to uobičajeno, ali u Japanu je teško proći kroz nju."

Nakon finansijske krize 1990-ih, stopa samoubistava u Japanu porasla je i dostigla rekordne nivoe do 2003. godine. Te godine sebi je oduzelo život 34.000 ljudi. Stručnjaci kažu da su sram i anksioznost zbog otpuštanja, uglavnom muškaraca, doprineli depresiji i povećanoj stopi samoubistava. Početkom 2000-ih, japanska vlada je ubrzala ulaganja i napore u sprečavanju samoubistava i podršci preživelima. A 2006. godine usvojen je Zakon o sprečavanju samoubistava.

Međutim, Ozora i Kobajaši veruju da to nije bilo ni približno dovoljno, ali da smanjenje stope samoubistava zahteva da se japansko društvo promeni.

"Šteta je što drugi znaju za vašu slabost, pa onda sve sakrijete, zadržite za sebe i patite. Moramo stvoriti kulturu u kojoj je prihvatljivo pokazivati svoju slabost i bedu", rekao je Kobajaši za CNN.

Brojne japanske poznate ličnosti nedavno su izvršile samoubistvo. Iako japanski mediji retko pišu o detaljima takvih smrtnih slučajeva, namerno ne ističući metode ili motive, već samo izveštavanje o takvim slučajevima često uzrokuje porast samoubistava u opštoj populaciji, smatra Ueda.

Hana Kimura, 22-godišnja profesionalna rvačica i zvezda rijalitija "Kuća na terasi", oduzela si je život tokom leta nakon što je bombardirana porukama mržnje na društvenim mrežama. Hanina majka Kioko Kimura kaže da je bila svesna da izveštaji medija o smrti njene ćerke mogu uticati na druge koji imaju samoubilačka osećanja.

„Nakon što je Hana umrla, više puta sam tražio od policije da ne otkriva nikakve konkretne informacije o njenoj smrti, ali ipak sam naišao na informacije koje je samo policija znala“, rekla je Kimura.

Ona tvrdi da je pandemija dovela do toga da je njena ćerka više vremena provodila čitajući toksične poruke na društvenim mrežama jer nije mogla da nastupi zbog koronavirusa. Kimura sada pokreće nevladinu organizaciju pod nazivom „Zapamti Hanu“ kako bi širila svest o zlostavljanju na društvenim mrežama.

„Svoju životnu motivaciju pronašla je nastupajući kao profesionalni rvač. To joj je bilo važno. Bila je u zaista teškoj situaciji kada nije mogla da se rva. Pandemija koronavirusa dovela je do gušenja društva “, rekla je Kimura za CNN.

Poslednjih nedelja Japan ima rekordne dnevne slučajeve covida-19, a lekari upozoravaju da bi se treći talas mogao pojačati u zimskim mesecima. Stručnjaci strahuju da će se visoka stopa samoubistava i dalje povećavati kako se ekonomski problemi nastavljaju.

"Još nismo iskusili pune ekonomske posledice pandemije. Sama pandemija bi se mogla pogoršati, moglo bi ponovo doći do poluzaključavanja, a ako se to dogodi, posledice bi mogle biti ogromne", kaže Ueda.

U poređenju sa nekim drugim zemljama, japanska ograničenja zbog koronavirusa su relativno blaga. Japan je proglasio vanredno stanje, ali ni u jednom trenutku nije nametnuo strogo zaključavanje, a ograničenja za međunarodne putnike nisu bila tako beskompromisna kao u Kini. Ali kako broj slučajeva raste, verovatno će biti potrebne strože mere, pa su neki zabrinuti da bi to moglo uticati na mentalno zdravlje.

"Nismo imali zaključavanje i uticaj covid-a je minimalan u poređenju sa drugim zemljama, ali i dalje imamo veliki porast samoubistava. To ukazuje da bi i druge zemlje mogle zabeležiti sličan ili čak veći porast samoubistava", tvrdi Ueda.

Uprkos tome što mora da se nosi sa smanjenjem plata i stalnom finansijskom nesigurnošću, Kobajaši kaže da je sada sposobnija da se izbori sa strepnjom. Nada se da će javno izražavanje strahova učiniti više ljudi i shvatiti da nisu sami, pre nego što bude prekasno.

"Govorim i kažem da sam bila mentalno bolesna i patila od depresije, nadajući se da će to ohrabriti druge da govore. Imam 43 godine i život postaje zabavniji u srednjim godinama. Tako da se osećam dobro što sam još uvek živ", zaključuje Kobajaši.

Kurir.rs/Index.hr