IRAN SE ZAKLEO NA KRVAVU OSVETU: Ovo su 4 scenarija na koje Islamska republika može da odgovori na ubistvo naučnika (VIDEO)

Kako će Islamska Republika odgovoriti na kontroverzno ubistvo svog vrhunskog nuklearnog naučnika prošlog petka?

Prva opcija: ubrzati nuklearni program

Iran je već dao svoj prvi odgovor. U roku od 72 sata od napada, njegov parlament odobrio je "ubrzanje" svog civilnog nuklearnog programa, povećavajući nivo obogaćivanja uranijuma suprotno JCPOA nuklearnom sporazumu koji je američki predsednik Donald Tramp napustio 2018. godine.

Fahrizad nije bio samo vodeći nuklearni naučnik, on je imao visoku ulogu u odbrambenoj industriji, što dokazuje i broj vojnih ličnosti na njegovoj sahrani.

Pojačavanje nuklearnog programa način je pokazivanja prkosa svetu da iranske nuklearne aktivnosti mogu preživeti ovo ubistvo. Iako svako povećanje obogaćivanja izaziva sumnju da bi Iran mogao raditi na izgradnji nuklearne bombe, ova mera je u određenoj meri reverzibilna.

Druga opcija: Upotreba paramilicija

Iran ima niz „posredničkih“ milicija koje finansira, obučava i naoružava širom Bliskog Istoka - u Libanu, Iraku, Siriji i Jemenu.

Kada je niz bespilotnih letelica i krstarećih projektila pogodio infrastrukturu za preradu nafte Saudijske Arabije u septembru 2019. godine, Iran je tvrdio da su ih poslali jemenski pobunjenici Huti, iako je napd došao sa severa. Zapadna obavještajna služba zaključila je da je ovo iranski napad, pokrenut kao upozorenje Saudijskoj Arabiji o tome koliku bi štetu mogao naneti saudijskoj ekonomiji.

Iran sada ima brojne alternative koje bi mogao da aktivira u ovoj sferi: mogao bi uputiti Hezbolah u Libanu ili Hamas u Gazi da ispaljuje rakete na Izrael, mogao bi navesti šiitske milicije u Iraku da napadnu sve manje američko prisustvo tamo, ili bi mogao naterati jemenske Hute da pojačaju napade na Saudijsku Arabiju. Ipak, svi oni zauzvrat rizikuju kontra odgovor.

Treća opcija: ubistvo stranog zvaničnika

To bi za Iran mogao biti možda i najrizičniji put od svih: pokušaj atentata na izraelsku visoku ličnost sličnog stava kao pokojni Fahrizad.

Iran je pokazao da je sposoban da izvrši udarac i izvan granica Bliskog istoka. Posle niza misterioznih ubistava četvorice iranskih nuklearnih naučnika u periodu 2010-12, za koje se uveliko veruje da su ih izvršila izraelska obaveštajna agencija Mosad, iranski saveznik Hezbolah optužen je za napad samoubilačke bombe na autobus pun izraelskih turista u Bugarskoj 2012. godine .

Godinama ranije, Hezbolah i Iran optuženi su za smrtonosne napade na izraelske interese u Argentini. U novije vreme sumnjalo se da su iranski agenti u Evropi ciljali neistomišljenike.

Iranske snage Revolucionane garde Kuds imaju timove specijalno obučene za tajne operacije, uključujući atentate.

Ali činjenica da je obezbeđenje Fahrizada probijeno, jer su njegovi atentatori znali tačnu rutu i ​​vreme polaska, Iranu će biti neugodno podsećanje na slabosti u njegovoj sopstvenoj bezbednosti.

Iran takođe zna da će, ako direktno pogodi Izrael, verovatno pretrpeti vrlo štetan napad kao odgovor.

Izrael više nije usamljena, izolovana država okružena arapskim neprijateljima. Danas uživa u sve bližoj saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinom, kao i u zagrevanju, iako još uvek prikrivenih veza sa Saudijskom Arabijom.

Dakle, iranski vojni planeri će pažljivo razmišljati kako da kalibrišu odgovor koji vraća određeni nacionalni ponos, ali bez pokretanja ratnih razmera ili razornog vazdušnog udara na njegovu vojnu infrastrukturu.

Opcija četiri: ne raditi ništa

Koliko god to zvučalo malo verovatno, ovo će se razmatrati, bar za sada. Iako je iranski ambasador u Londonu oduvek govorio da rezultati američkih predsedničkih izbora ne razlikuju njegovu vladu, činjenica je da je mnogo verovatnije da će Bajdenova administracija želeti da postigne približavanje Teheranu.

Sada će se čuti umereni glasovi, posebno u ministarstvu spoljnih poslova i poslovnom svetu, koji pozivaju na uzdržanost ili bar na odložen odgovor, kako bi se bilo kakvim budućim poslovima sa Bajdenovom Belom kućom pružile neke šanse za uspeh.

Novoizabrani predsednik Bajden već je rekao da želi vratiti Ameriku u nuklearni sporazum koji je predsednik Tramp napustio. Za Iran bi to moglo značiti ukidanje sankcija i priliv milijardi dolara.

„Glavno ograničenje“, kaže Emilež Hokaiem iz Međunarodnog instituta za strateške studije, „jeste da ako Iran napadne, onda rizikuje da ne može da se dogovori sa dolazećom Bajdenovom administracijom “.

U Iranu se takođe očekuju izbori u junu, za koje se tvrde stranke nadaju da će im dobro proći. Uprkos bučnoj retorici, postojaće oprez oko pokretanja procesa koji bi mogao da im izbaci šansu na glasačkim listićima.

Kurir.rs/BBC