Švajcarski Alpi prolaze rastu, kaže nova studija koja otkriva da se deo planinskog lanca podiže brže nego što erodira. Otkriće je u suprotnosti sa zaključcima prethodne dve studije, koje su sugerisale da Alpi nisu niti rasli ni smanjivali se.

Međutim, međunarodni tim istraživača otkrio je da to nije slučaj. Jedan određeni izotop - berilijum-10 (10Be) - otkriva informacije o stepenu erozije u različitim delovima Alpa, saopštio je tim naučnika sa Instituta za geološke nauke Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj.

Izotop 10Be se delimično formira kada kosmički zraci ili fragmenti atoma poput protona, elektrona i naelektrisanih jezgara prostruje kroz Zemljinu atmosferu i dođu na površinu planete. Kada ti kosmički zraci padnu na zemlju, recimo u stenovitim Alpima, oni pokreću nuklearnu reakciju u atomima kiseonika u kvarcu, koji formira 10Be.

ap-urs-flueeler-keystone-ap.jpg
Foto: AP / Urs Flueeler / Keystone

Ovaj izotop se akumulira samo na najvišoj površini Zemlje, što znači da naučnici mogu da utvrde starost površine merenjem nivoa 10Be u sedimentu koji postoji oko nekoliko milenijuma. Kvarcna zrna sa visokom koncentracijom 10Be bila su verovatno veoma dugo izložena kosmičkim zracima. Nasuprot tome, uzorci sa niskim koncentracijama 10Be su mnogo mlađi. U Alpima se stenovita zrna koja sadrže 10Be ispiraju u planinske potoke i reke, koji ih nose u ravnice. Dakle, ako se u koritima nađe prilično niska koncentracija 10Be, to stvara novije sedimente i planina prilično brza erodira.

Alpi ne menjaju visinu ravnomerno. Na primer, u Valeu, kantonu u južnoj Švajcarskoj, Alpi se smanjuju, sa stopom erozije od gotovo 213 centimetara u milenijumu. Planinski region sa najsporijom stopom erozije, u istočnoj Švajcarskoj pored reke Tur, erodirao je samo 1,4 centimetara za 1.000 godina.

epa-nem03-epa-alexandra-wey.jpg
Foto: EPA Alexandra Wey

„Ova stopa erozije je vrlo niska, gotovo dosadna“, rekao je koautor studije geolog Fric Šluneger.

Ali Centralni Alpi rastu, zahvaljujući tome što sporo erodiraju. „Ovo je veliko iznenađenje, jer smo do sada pretpostavljali da su rast i erozija bili u ravnoteži“, rekao je Šluneger. Da bi se lakše objasnilo, taj region Alpa raste oko 203 centimetra svakog milenijuma, nakon što se uzme u obzir erozija, otkrili su istraživači. „To znači da Centralni Alpi i dalje rastu, i to iznenađujuće brzo“, rekao je Šluneger.

U međuvremenu, erozija i uzdizanje su u ravnoteži u zapadnim Alpima, a erozija je brža od uzdizanja u istočnim Alpima.

Kurir.rs/Live science