TUNIŠANIN SE ZAPALIO, ARAPI SU EKSPLODIRALI! 10 godina od Arapskog proleća: Hteli su slobodu, a dobili RATOVE, KRV I RAZARANJE!

Samospaljivanje prodavca voća Muhameda Buazizija 17. decembra 2010. u Tunisu pokrenulo je talas demonstracija, a zatim i ratova

Od povreda je preminuo tek 4. januara, ali su protesti protiv vlasti izbili već 18. decembra, da bi sve bilo gotovo 14. januara - predsednik Zone el Abidine Ben Ali s porodicom je napustio zemlju, a u odsustvu je osuđen na smrtnu kaznu. Iako je to u Tunisu bio kraj protesta, revolucija u toj zemlji pokrenula je talas ustanaka protiv vlasti u Severnoj Africi i na Bliskom istoku koji se kolektivno naziva Arapsko proleće.

Podrška Zapada

Masovni protesti su izbili u Egiptu, Bahreinu, Siriji, Jemenu, Libiji, a narod se pobunio protiv vođa koje su čvrsto držale vlast decenijama. Organizovanju protesta pomogao je razvoj društvenih mreža i tehnologija, pa je većina lidera smenjena, neki su ubijeni, drugi zatvoreni ili prognani, ali ima i onih koji su opstali na vlasti.

Međutim, umesto slobode koju su demonstranti tražili, Arapsko proleće je većini država donelo samo haos i užas - sukobi s vlastima su se negde pretvorili u krvave građanske ratove koji i danas besne. A svemu je doprineo i Zapad, koji je u Libiji, Siriji i Iraku direktno i učestvovao u borbama protiv lidera poput Muamera el Gadafija i Bašara el Asada.

- Arapsko proleće još privlači pažnju uprkos činjenici da nije dovelo do cvetanja demokratije, kao ni do jednakosti, slobode govora i ljudskih prava. Umesto toga, poslednjih 10 godina imali smo građanske ratove, zastrašujuće krvoproliće, razaranje i milione izbeglica. Jedna od glavnih posledica bile je svrgavanje diktatora kakav su egipatski predsednik Hosni Mubarak i libijski vođa Muamer el Gadafi. Ali ideja da će sa njihovom smenom doći do rađanja doba demokratije na Bliskom istoku bila je iluzija. Većina zemalja nije ni spremna za demokratiju. Tunis je jedina zemlja koja je imala uspešnu tranziciju - napisao je za Izrael Hajom analitičar Bliskog istoka Oded Granot.

Krah trijumfalizma

Pojedine zemlje, poput Saudijske Arabije i Bahreina, izborile su se s protestima, u drugima, poput Egipta, sledilo je nekoliko smena vlasti. Ipak, najgore su prošli Libija, Jemen, Sirija i Irak, gde građanski rat i danas traje i često se ne zna više ni ko koga ubija i zašto. U sve su uključene i razne strane sile - od SAD do Turske i Rusije, a sve to razaranje dovelo je do toga da milioni ljudi reše da napuste svoje domove i krenu ka Evropi, a znatno su ojačale terorističke organizacije, poput Islamske države i Al Kaide.

- Rat u Iraku i Arapsko proleće doveli su do uspona Islamske države i sirijskog građanskog rata, to je dovelo do migrantske krize u Evropi, što je ojačalo populizam na Zapadu i dovelo do izlaska Britanije iz EU. Irački rat je doveo i do gubitka vere u eksperte i establišment. Američki trijumfalizam se srušio i spalio Bliski istok. Irački rat je bio katalizator, nemoć da se spreči krvoproliće u Siriji dokaz toga - navodi za Gardijan Ema Skaj, bivši savetnik američkih generala u Iraku.

Kurir / Andrija Ivanović

Foto: Profimedia