DOK BEZOS LEŽI NA 200 MILIJARDI $, NJEGOVI RADNICI GRCAJU: Teško plaćaju račune, rade po 12 sati, mnogi su bez krova nad glavom
Reklame za rad u američkoj kompaniji "Amazon" su svuda. Postavljene su na autobusima, portalima za pretragu poslova, a umetnute su i između pesama na stanicama koje puštaju rok muziku.
Obećavaju rad od 15 dolara po satu i zdravstveno osiguranje, a u promotivnim snimcima radnici su nasmejani, reklo bi se da nema boljeg mesta za zaposlenje, piše Blumberg.
Međutim, realnost je manje ružičasta. Većina radnika zaposlenih u skladištima Amazona se muči da plati račune, a više od 4.000 njih se prehranjuje uz pomoć bonova za hranu, u 9 saveznih država, pokazala je studija američke vladine Agencije za reviziju.
Otvarajući svoja skladišta skoro svakog dana, Amazon je industriju logistike pretvorio od radnog mesta koje je obećavalo plate srednje klase do radnog mesta koje je tek nešto malo bolje od prevrtanja pljeskavica ili rada za kasom.
U jeku pandemije koronavirusa, Amazon je zaposlio dodatnih 250.000 ljudi kako bi odgovorio na zahteve kupaca koji su vreme provodili kod kuće, kupujući onlajn.
Mnogobrojni radnici rade u prenatrpanim skladištima, rizikujući da se zaraze, 15 dolara po satu.
U međuvremenu, bogatstvo vlasnika ove kompanije, Džefa Bezosa, povećalo se za 65 odsto samo ove godine.
Većina obaveza radnika se svodi na: prijem pošiljki koje stižu kamionima, njihovo razmeštanje po policama i sektorima ili po pokretnoj traci kako bi se dalje slale svuda po svetu. Većina radnih mesta usmerena je na ljude sa završenom srednjom školom kojima nije potrebna radna biografija, već samo pristanak da počnu da rade već sledeće nedelje. Obično imaju jedan dan obuke i onda stoje po najmanje deset sati u istoj jedinici tokom radnog dana.
Met Đanini, koji je 5 godina radio u skladištu u Nju Džerziju, kaže da je Amazonova tajna u tome da toliko pojednostavi sve zadatke da svako može da ih obavlja.
Blumberg je intervjuisao 42 radnika iz 20 saveznih država SAD. Jednima se sviđa posao, a mnogi su se prijavili zbog zdravstenog osiguranja koje se vrlo retko dobija na ovakvim poslovima.
Međutim, većina kaže da je mala mogućnost napredovanja u visoko automatizovanoj sredini.
Jedan radnik se nadao napredovanju jer je imao prethodno menadžersko iskustvo.
"To je trenutno najveća kompanija na svetu. Mislio sam da ću brzo napredovati. Tri godine kasnije, i dalje sam na početnom nivou, slažem artikle", rekao je.
Mnogi radnici daju otkaze ili su otpušteni zbog problema sa bezbednošću ili produktivnošću.
Kortni Braun se pre tri godine zaposlila u Amazonu u Nju Džerziju. U prvih nekoliko meseci, ona i njena sestra, koja takođe tamo radi, nisu imale krov nad glavom, selile su se iz motela do motela, što ih je koštalo oko 600 dolara nedeljno. Niko nije hteo da im iznajmi stan jer nisu dovoljno zarađivale. Naposletku, jedna dobrotvorna organizacija im je platila kiriju za narednih mesec dana u stanu u kome i danas žive. Tada su konačno dobile i veš mašinu.
Kortni radi od pola 6 ujutru do 6 popodne. Slobodne dane provodi kod kuće jer ne može da priušti da bilo gde ide.
Konačno je dobila povišicu od 2 dolara po satu, ali to će joj pomoći samo da prebrodi praznike.
"Poslednje što moja sestra i ja želimo je da izgubimo poslove jer ćemo ponovo biti beskućnice", rekla je.
Istovremeno, Bezos, najbogatiji čovek na svetu i pre pandemije, sada je postao još imućniji.
Bezos nije samo najbogatija osoba na svetu, prema renomiranoj Forbsovoj top-listi najbogatijih, već i prvi milijarder čije je bogatstvo premašilo vrtoglavi iznos od 200 milijardi dolara.
Kurir.rs/Blumberg
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore