Kada bi se od njih zatražilo da imenuju antiterorističku jedinicu u Rusiji, većina ljudi bi verovatno pomislila na elitnu FSA-ovu jedinicu "Alfa". Alfa je učestvovala u ustavnoj krizi 1993. godine, opsadi pozorišta Nord-Ost i talačkoj krizi u Beslanu i proziva se u najvećim i najosetljivijim incidentima.

Međutim, oni se ne bave većinom terorističkih incidenata u Rusiji. Umesto toga, ova odgovornost pada na timove SOBR-a (Specijalni odred za brzo reagovanje). Ovi regionalni timovi rešavaju većinu oružanih incidenata u Rusiji, od čečenskih terorista u kućama do porodičnih nasilja. Nivo opreme i nivo obučenosti ovih jedinica uveliko variraju u zavisnosti od pretnje u regionu. Ali koja je istorija ovih jedinica? Koliko često ih prozivaju i kako se upoređuju sa ostalim ruskim jedinicama OMON i FSB?

Kao i mnogi evropski elitni policijski timovi, osnova za SOBR timove postavljena je 1970-ih godina nakon napada na Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine. U pripremi za Letnje olimpijske igre 1980. u Moskvi, prva specijalna policijska jedinica formirana je pod nadzorom sovjetskog MVD-a (Ministarstvo unutrašnjih poslova) 9. novembra 1978, pod rednim brojem 0707. Ovaj dan se danas slavi kao Dan SOBR-a u Rusija, jer se smatra prvom formacijom elitne policijske jedinice koja je odgovorila na teške situacije. U to vreme, ova jedinica se zvala OMON, što jednostavno znači "policija posebne namene". Smatra se pravim prethodnikom SOBR timova u Rusiji. Međutim, smatra se da se uloga ovog tima razlikuje od jedinica koje se danas u Rusiji nazivaju OMON.

Regruti su draftovani iz redovne policije (militsiia) i prošli su kroz postupak takmičarske selekcije, pri čemu su prednost imali oni koji su ranije bili u VDV (padobranci) i vojsci Spetsnaz (SpN). Iako se razmeštanje jedinice tokom Olimpijskih igara 1980. godine smatralo uspehom, veličina je smanjena za 30 procenata nakon igara, zbog nedostatka potrebe za takvom specijalizovanom jedinicom. Prvu akciju doživela je u aprilu 1981. godine nakon igara, zarobivši muškarca koji se zabarikadirao u stanu nakon što je lovačkom puškom upucao mladu devojku i njenog oca.

1987. godine, kao reakcija na povećane etničke tenzije i kriminal, stvorena je jedinica OMON, kao distribuirana specijalna policijska jedinica sa različitim odeljenjima u različitim sovjetskim gradovima i regionima za rešavanje ozbiljnih zločina i nekih nasilnih situacija. Iako je ovo rezultiralo određenom zabunom, jer se manja, elitnija moskovska jedinica zvala OMON i pre nego što je preimenovana u OMSN 1988. Preklapanje uloga između OMON-a i SOBR-a u ulozi oružanog odgovora traje i danas; međutim, SOBR se smatra bolje osposobljenim, opremljenim i specijalizovanim za njega. Viđa se da OMON češće reaguje na nerede i masovne građanske nemire nego na oružane incidente, iako je sposoban da odgovori na takve.

Stvaranje mnogih regionalnih jedinica SOBR dogodilo se tek nakon pada Sovjetskog Saveza. 1992. godine osnovani su regionalni timovi SOBR-a za borbu protiv organizovanog kriminala. Društvene promene koje je prouzrokovao kolaps i relativna neefikasnost redovne policije suočene sa snažnim nasilnim otporom kriminalaca u to vreme iziskivale su potrebu za formiranjem posebnih timova za borbu protiv kriminalnih bandi. Zasnivali su se na predlošku elitnog moskovskog OMSN tima, koji je potom preimenovan u SOBR. Oni su stavljeni pod kontrolu odeljenja za organizovani kriminal MVD-a (RUBOP / RUOP). Osoblje za ove timove dobijali su velike jedinice milicije za specijalne namene OMON. OMON je nastavio da postoji nezavisno direktno, pod komandom MVD-a.

Iako su prvobitno imale zadatak da se bore protiv organizovanog kriminala, jedinice SOBR su se ubrzo našle na prvoj crti fronta protiv terorista iz republika Čečenije i Dagesana. Timovi SOBR-a učestvovali su u krizama talaca u Mineralnim Vodama i Mahačkali. Oni su takođe raspoređeni u Čečeniju kao deo Prvog čečenskog rata, počev od decembra 1994. Oni su bili raspoređeni zajedno sa raznim drugim jedinicama: MVD-ovim OMON-om, VV (MVD-ove unutrašnje trupe) OSN i VV-om na nivou jedinice SpN, elitni timovi FSB-a, i armije SpN i VDV. Timovi SOBR-a iz cele Rusije služili su u sukobu kao jurišni timovi, uključujući većinu najvećih talačkih kriza i akcija, uključujući bolnicu Budionnovsk, Kizliar-Pervomaiskoje, napad na Gudermes, Beslan, Nord-Ost i Grozni. Tokom ovih operacija odlikovani su mnogi oficiri SOBR-a - neki nagradom Heroj Ruske Federacije, neki posthumno.

Nakon što je preimenovana u OMSN 2002. godine, a OSN 2011. godine, ime organizacije se konačno vratilo u SOBR 2012. Kontrola nad jedinicama SOBR prebačena je na novu rusku Rosgard (poznatu ponekad i kao Ruska nacionalna garda) iz MVD-a 2016. godine, zajedno sa sa OMON i VV jedinicama. Ovo je efektivno lišilo MVD bilo kakve stvarne protuterorističke ili paravojne operativne sposobnosti. Od 2016. godine SOBR je naveden kao snaga od osamdeset sedam odreda i približno 5.200 ljudi.

Nivo opremljenosti SOBR tima obično zavisi od nivoa finansiranja regiona. Timovi SOBR-a iz bogatih gradova, poput SOBR-a "Viking" iz Kalinjingrada, često izgledaju kao zapadni SOF, sa sportskom američkom opremom, oružjem i kamuflažom. Timovi iz siromašnijih gradova, poput SOBR-a "Rubin" iz Novgorodske oblasti, primećuju se kako koriste AK-74M i vojni šlemove iz devedesetih godina. Neki od najopremljenijih timova su SOBR "Granit" iz Sankt Peterburga i SOBR "Bulat" iz Moskovske oblasti. Zanimljivo je da je SOBR "Terek" u Čečeniji izuzetno dobro opremljen. Važno je da na ramenima ili šlemovima imaju ambleme Čečenske Republike, za razliku od ostalih SOBR timova. Još jedna zajednička tema timova je široka paleta prilagođavanja prikazanih na opremi. Videli su puške neobične boje i zakrpe morala, što su retke znamenitosti u redovnoj ruskoj vojsci ili policijskim jedinicama.

Obuka za jedinice SOBR uglavnom je ono što biste očekivali od elitne policijske jedinice. Svi članovi SOBR-a su policajci u policiji (danas Rosguard) i prolaze kroz psihološko testiranje pre nego što se pridruže jedinici. Streljaštvo iz neposredne blizine, borbe prsa u prsa i urbane tehnike napada, kao što je skakanje, takođe su deo treninga. Taktički obično postoji element za podršku koji pokriva zgradu teškim oružjem i snajperskim puškama, kako bi branioci bili pod pritiskom. Napadačke grupe su obično naoružane balističkim štitom i raznim puškama, pištoljima i puškomitraljezima.

U poređenju sa OMON-om, koji je u velikoj meri odgovoran za javnu bezbednost i kontrolu, SOBR se fokusira na male taktičke akcije, kao što su spašavanje talaca, rešavanje oružanih situacija i zaštita svedoka (dodato u zadatak 1995. godine). Važno je da imaju timove pregovarača koji pokušavaju mirno da reše situacije. Ovo je uglavnom isti zadatak kao i elitni Alpha tim iz FSB-a: SOBR pruža odgovor na regionalnom nivou na ove događaje. To je rečeno, postoje i elitni savezni SOBR timovi, kao što je "Ris", koji deluju širom Ruske Federacije. Relativno mala veličina SOBR-a (5.200 naspram četrdeset hiljada za OMON) odražava njihovu fokusiraniju ulogu.

U poređenju sa jedinicom poput OSN Vitiaz, koje su nezavisne specijalne formacije u unutrašnjim trupama, SOBR je više usredsređen na javnu bezbednost i male urbane operacije. OSN Vitiaz je više usredsređen na paravojne jurišne operacije, poput likvidacije terorističkih ćelija u ruralnim situacijama i šumskih prepada, sa manje obzira na kolateralnu štetu. OSN-ovi su čak niži od SOBR-a zbog svoje nišne prirode. Međutim, protuterorističke operacije velikih razmera obično uključuju jedinice SOBR, OSN, OMON i FSB zbog velikih kadrovskih zahteva, tako da se zadaci znatno preklapaju. SOBR se poslednjih godina takođe suočava sa ilegalnim bankama i operacijama pranja novca. Oni takođe nastavljaju da rade u svojstvu protiv organizovanog kriminala, iako je potreba za ovom aktivnošću smanjena od 1990-ih.

Kurir.rs/National Interest