Naučnici sa Harvarda rade na slanju balona iznad Švedske, a njihov cilj je da ustanove hoće li blokiranje sunčeve svetlosti koje direktno utiče na Zemlju pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Prvo testiranje, koje bi se moglo dogoditi sledeće godine ili početkom 2022, finansijski je podržao i osnivač Majkrosofta Bil Gejts.

Ovaj prvi test bio bi samo test balona i instrumenata koji bi se koristili u eksperimentu. Naučnici bi proučavali hemijske reakcije u stratosferi kroz balon koji bi leteo 10 kilometara iznad Zemlje. Projekat su finansirali privatni donatori, a sada im se pridružio Bil Gejts.

Krajnji cilj projekta je korišćenje balona za slanje reflektujućih čestica u atmosferu u nadi da će blokirati ili ograničiti direktnu sunčevu svetlost na Zemlju i smanjiti učinke globalnog otopljenja.

Projekat finansira Univerzitet Harvard i njegov istraživački program solarnog geoinženjeringa, a delom ga finansira i pomenuti Gejts, kao i grupa investitora u rizični kapital, poverioci starijih hedge fondova i drugi povezani sa kompanijama poput Google-a i Hewlett-Packard-a.

Ako SCoPEx-ov eksperiment bude uspešan, to bi mogao biti važan korak u promeni obrasca globalnog otopljenja, kažu naučnici, ali neki su zabrinuti da bi projekat mogao dati zabludu o borbi protiv pomenutih globalnih promena.

Izražena je najveća zabrinutost da bi reflektovanje sunčeve svetlosti moglo promeniti stvari poput vremenskih obrazaca i rasta biljaka.

Uz to, neki ističu da bi se ovaj projekat mogao smatrati jednostavnim rešenjem umesto rešavanja glavnih problema globalnog zagrevanja.

profimedia0169376560.jpg
Foto: Ben Goode / Panthermedia / Profimedia

Umesto da se bori protiv povećanja emisija, ovaj projekat treba posmatrati kao način usporavanja globalnog zagrevanja, istovremeno pokušavajući da reši važnije probleme, smatra Harvard. To je relativno mali eksperiment vredan oko 20 miliona dolara, ali mogao bi imati velik uticaj na usporavanje rastućih emisija, kažu.

Cilj projekta je puštanjem balona u stratosferu otpustiti oko dva kilograma prirodnih hemikalija, poput kalcijumovog karbonata i sulfata.

Njihovim puštanjem stvorila bi se takozvana “poremećena vazdušna masa” koja bi bila duga oko jedan kilometar i široka 100 metara. Naučnici bi izmerili disperziju hemikalija i ispitali koliko je ovaj alat delotvoran u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Čak i da taktika deluje, takav bi se pristup morao primenjivati u celom svetu, a nije jasno koje bi se zemlje složile sarađivati, koliko bi velike posledice imale na divlje životinje i biljni svet.

Kurir.rs/HINA/Capital.ba