KORONA UJEDINILA DESNIČARE I HULIGANE U NEMAČKOJ: Evo gde su koreni nacizma i rasizma u ovoj zemlji, i zašto su vlasti nemoćne!

Protesti protiv pandemijskih mera na ulicama Nemačke doveli su do čudnih saveza. Pored mirnih kritičara, tu su i neonacistički huligani. Sve se više okupljaju u klubovima borilačkih veština, piše DW.

A uoči još jednog skupa Kverdenkera, zakazanog za decembar u Drezdenu, huligani, nacionalisti i ultrasi pozvani su na skup na desničarskim kanalima društvenih medija. Vlasti su, međutim, zabranile skup.

"Ovi huligani su militantni neonacisti, koji pokazuju mišiće na tim marševima", objašnjava Robert Klaus, stručnjak za desničarski ekstremizam i autor koji je pomno pogledao događaje u Lajpcigu. "Oni ne pišu nikakve govore, ne stoje na tribinama. Oni su tu da pomognu demonstrantima da se probiju kroz policijski kordon ".

Klaus procenjuje da je u Lajpcigu bilo do 400 huligana. Mnogi su nosili ambleme koje su ih dovodile u kontakt sa raznim nemačkim fudbalskim klubovima. Ali od veza sa klubovima, prema Klausu, važnije su veze koje postoje sa klubovima borilačkih veština.

"Kada govorimo o" huliganima ", ljudi često misle da govorimo o fudbalskim huliganima. Ali ovde to nije toliko važno ", kaže Klaus. "To je vrlo specifična mešavina militantnih neonacista i huliganske scene. Ljudi se bave borilačkim veštinama iz različitih razloga: da bi se bavili sportom, da bi smršali, izbacili agresiju ili zbog forme. Ali sa militantnim neonacistima, prvenstveno se radi o obuci za političko nasilje i za ulične sukobe. To smo videli u Lajpcigu: stotine dobro organizovanih i obučenih, iskusnih boraca ", rekao je Klaus.

Na primer, među huliganima u Leipzigu bili su članovi Imperium Fight Teams-a (IFT), mešovitog borilačkog tima (MMA) koji okuplja članove neonacističke scene u Leipzigu. Članovi tog tima optuženi su za učešće u neonacističkom napadu 2016. godine u levičarskom okrugu Konevic. Jedan od članova takođe je odgovoran za rasistički motivisan napad na izbacivača u baru na Maillorci 2019. godine.

"U Nemačkoj i Evropi postoji uspostavljena fašistička borilačka scena koja ima svoja okupljanja i svoje modne linije", rekao je portparol inicijative Runter von der Mate (RvdM). Njegov cilj je da ukaže na problem desničarskog ekstremizma u borilačkim veštinama. "Neonacisti se godinama organizuju u profesionalnim strukturama i imaju svoje sportske događaje na kojima regrutuju nove članove.

Prema inicijativi, danas je važnije nego ikada da fitnes centri, sportska udruženja i savezi zauzmu jasan stav u odnosu na rasizam i fašizam: "Borilačke veštine se odvijaju u socijalnom okruženju u kojem mladi razvijaju svoje vrednosti. Zbog toga su sportska udruženja dužna da objasne zašto rasizam i druge ideologije koje ne poštuju čoveka nemaju šta da traže u ringu ".

Nemačka federacija mešovitih borilačkih veština, koja reguliše sport u zemlji, ograđuje se od ekstremizma i diskriminacije i ističe da ekstremisti čine samo mali deo onih koji se bave tim sportom. Savez je uključen u projekat "Puni kontakt: demokratija i borilačke veštine", čiji je cilj da prepozna i zaustavi širenje ekstremističkih ideologija u sportu. Isključuje sportiste koji su davali ekstremističke izjave iz njegovih manifestacija. Međutim, federacija priznaje da su borilačke veštine vrsta magnet za ekstremne desničare.

"Naravno, zgroženi smo jer postoje ljudi koji zloupotrebljavaju borilačke veštine. "Nažalost, zloupotreba ovog sporta i njegovih vrednosti ne može se uvek u potpunosti isključiti", rekao je jedan od portparola Federacije za DV. "Nasilje je važan element ekstremističkih ideologija. Zbog toga su borilačke veštine i njihova primena van sporta zanimljive ovim ljudima ".

Na prvi pogled izgleda da huligani nemaju mnogo zajedničkog sa Kuerdenkerima ili "onima koji misle drugačije". Ali oba pokreta ujedinjuje isti pogled na svet, u kojem vlada zakon jačih i u kojem se zanemaruje zaštita ranjivih manjina.

"Ekstremna desnica sanja o propasti liberalne demokratije", objašnjava Robert Klaus. "Međutim, oni znaju da to sami ne rademogu postići i stoga se udružiti sa pokretima koji dele njihovu socio-darvinističku ideologiju. Ovi pokreti pokušavaju da dodatno radikalizuju i podstaknu socijalne sukobe, kako bi stvorili situaciju u kojoj država više nije u stanju da zaštiti manjine ".

To se u suštini dogodilo u Lajpcigu u novembru. Tada je policija kritikovana zbog povlačenja pred huliganima. Da li je trebala biti bolje pripremljena? "Huligani učestvuju u tim protestima od avgusta i moglo se videti na društvenim mrežama da će i oni doći u Lajpcig", kaže Klaus. "Mogli ste da ih vidite kako šetaju gradom rano ujutru. Ali policija nije preduzela nikakve strateške mere da ih okruži ".

Službe bezbednosti su u velikoj dilemi. Paradoks je da se oni bave pokretom koji ostvaruje osnovna građanska prava, poput slobode okupljanja i slobode izražavanja, kako bi napali upravo sistem koji im ta prava garantuje. Ovi demonstranti istovremeno kritikuju sistem tvrdeći da su im ukinuta prava.

"Ove demonstracije predstavljaju novu vrstu okupljanja, koje sa sobom nose nove izazove", rekao je Jorg Radek, potpredsednik policijskog sindikata GdP, u intervjuu za Žurnalist.

"Policija u Lajpcigu bi verovatno mogla da spreči prodor demonstranata, da su bili postavljeni u tri reda, ali šta bi to bilo? Tačno na mestu gde su se ljudi pobunili protiv diktature pre 31 godinu (Istočna Nemačka, ur. DV)? Takve slike bi se tada koristile za predstavljanje policije kao nekoga ko izvršava naređenja zdravstvene diktature ", rekao je Radek.

Ipak, naglašava da je policija "sposobna da uči". To se videlo 12. decembra kada su otkazane sledeće demonstracije u Drezdenu. Međutim, policija je uhapsila 72 osobe, izrekla 160 ukora i podnela krivične prijave protiv skoro 300 ljudi. Među njima su i poznati fudbalski huligani koji su vozom pokušali da stignu do Drezdena.

Kurir.rs/DW