AMERIČKI LEKARI SVE ČEŠĆE BEŽE U OVU ZEMLJU: Ključan je odnos prema stručnjacima koji se bore protiv korone! (VIDEO)
Doktorka Džudi Melinek znala je da je vreme da se napravi promenu kada je počela da se plaši za svoje zdravlje i sigurnost.
Dok je radila kao vd dužnosti glavnog forenzičkog patologa okruga Alameda u Kaliforniji, čitala je rane izveštaje o virusu u kineskom Vuhanu. Do juna, nakon što je više puta zazvonila na uzbunu zbog potrebe da zdravstveni radnici imaju dovoljno lične zaštitne opreme, bilo joj je dosta. Takođe se nadala proveri temperature, socijalnom udaljavanju i maskama, ali primetila je da nije sve osoblje u njenoj kancelariji preduzimalo ove korake. Nije mogla da rizikuje da Covid-19 odnese kući svojoj ostareloj majci, četvoro dece i mužu, rekla je.
A onda se pojavio mejl koji joj nudi mogućnost preseljenja na Novi Zeland, zemlju koja je prijavila manje od 2.000 slučajeva koronavirusa i 25 smrtnih slučajeva, izazivajući široku pohvalu iz celog sveta za svoj odgovor vođen naukom. Melinek je skočio u priliku.
Posle perioda karantina, ona sada živi i radi u Vellington Citi-u, Novi Zeland. Do sada je bila impresionirana. "Ovde imamo mnogo više poštovanja prema vladi i nauci“, rekla je.
Melinek je deo talasa američkih lekara koji planiraju preseljenje na Novi Zeland. Portparol Global Medical Staffing-a, regrutne grupe koja pomaže lekarima da pronađu kratkoročne i dugoročne pozicije širom sveta, primetio je da su povećani upiti o preseljenju iz SAD-a na Novi Zeland, jer je tokom pandemije pogođeno više radnih mesta lekara. Pored toga, više lekara koji su trenutno zaposleni na Novom Zelandu i koji se već nalaze tu mogu da produže svoje ugovore "zbog manje prijavljenih slučajeva Covid-19“, što znači da postoji blagi pad u otvorenim mestima.
Melinek je bila otvorena prema svojoj odluci na društvenim mrežama, a naknadno se čula sa pola tuceta svojih vršnjaka koji su razmišljali da učine isto. Očekuje da će broj nastaviti da raste kako se pandemija nastavlja. "Amerika će pretrpeti egzodus profesionalaca u druge zemlje koje su bolje reagovale, sa ekonomijama koje su se brže oporavile“, rekla je ona.
U Sjedinjenim Državama, gde je savezna vlada odgovor na pandemiju uglavnom ostavila državama, više od 213.000 ljudi umrlo je od virusa. Širom zemlje su se neke države uglavnom ponovo otvorile, uprkos nedavnim porastima slučajeva. Izbijanje koje je razorilo Belu kuću proširilo se na najmanje 37 ljudi, uključujući predsednika Donalda Trampa, prema veb lokaciji koja prati zaraze.
Izbijanje je postalo politički grom u Americi, a Trampove pristalice često se izruguju naučnicima, pravilima društvenog udaljavanja i mandatima maski. Dr Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti, izdvojeni su zbog kritika pomoćnika Bele kuće ranije ovog godine. Čak je i Tramp rekao da se ne slaže sa Faucijem i da je specijalista za zarazne bolesti "napravio mnogo grešaka”, što je navelo četvoricu bivših direktora američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti dalo je opomenuti upozorenje da će "podrivanje” nauke dovesti do oštrog porast infekcija i smrtnih slučajeva.
Nasuprot tome, Novi Zeland je nedavno proglasio pobedu nad virusom nakon što je drugi put iskorenio širenje zajednice.
Pored toga, mnogi radnici u javnom zdravstvu i naučnici sa sedištem u Sjedinjenim Državama kažu da su se suočavali sa uznemiravanjem i pretnjama na mreži, dok su javnosti delili smernice o merama za zaštitu, uključujući maske i socijalno distanciranje. Novozelandska premijerka Džasinda Ardern više puta je hvalila naučnike i nudila empatiju javnosti u najtežim trenucima, uključujući i tokom ranog zaključavanja.
Novi Zeland je takođe praktičan izbor. To predstavlja atraktivnu perspektivu za mnoge lekare i medicinske sestre jer zemlja nastoji da mnoga svoja radna mesta popuni prekomorskim radnicima. Poznat je po tome što je kliničarima relativno lako počeo da leče pacijente za nekoliko meseci, mada to može da varira u zavisnosti od uloge, pod pretpostavkom da imaju sve dokaze o svojoj obuci i dokazima. A tu su i lepo vreme i krajolik.
Dr Rajann Radecki se takođe preselio iz Oregona na Novi Zeland tokom pandemije nakon što je video otvor za doktora hitne medicine u bolnici Krajstčerču, velikoj istraživačkoj i nastavnoj bolnici na Južnom ostrvu.
Veliki deo apela za njega je taj što je Novi Zeland započeo ponovno otvaranje škola, tako da se deca Radeckog mogu vratiti u lično obrazovanje. To je takođe prilika da iskusite zdravstveni sistem sa univerzalnim pokrićem. "Srećan sam što radim u sistemu koji pruža negu svetske klase“, rekao je. "Proveli smo više u SAD-u, a naši ishodi nisu bolji, pa sam gledao kako to rade.“
Radecki nije siguran koliko će ostati u zemlji, dodajući da to zavisi od ishoda izbora u SAD. Postaje sve više zabrinut zbog pogrešnih informacija o virusu koji viđa u Sjedinjenim Državama.
"Vidiš mnogi ljudi ga umanjuju kod kuće, nastavljajući širenje virusa u prepunim barovima, dok lekari pate “, rekao je.
Doktor Kris SSardžent, seoski porodični lekar koji trenutno radi na Aljasci, šalio se kako joj je godinama potreban put za bekstvo pre nego što se prijavio za ugovornu ulogu na Novom Zelandu. Razmislio bi da se tamo stalno preseli, ali još uvek otplaćuje dug sa medicinske škole u SAD-u, a lekari na Novom Zelandu ne dobijaju tako dobre plaće. Medicinska škola je tamo takođe jeftinija.
Nije prošlo dugo pre nego što je Sardžent čuo da je dobio posao. Počev od januara, nakon perioda karantina, on će biti dežurni lekar u gradu zvanom Katikati sa oko 4.700 stanovnika. Ono čemu se najviše raduje je odmor od "anti-naučne filozofije“ koju je iskusio u SAD-u, posebno od početka izbijanja Covid-19.
Štaviše, mnogi njegovi pacijenti imaju mala primanja i bore se da priušte negu.
"Nisam mogao da im pomognem onako kako sam želeo, s obzirom na strah koji toliko njih ima zbog bankrota i sve vreme koje moramo provoditi u čuvanju dece“, rekao je.
Njegova koleginica, Suzan Gudvin, medicinska je sestra koja se preselila na Novi Zeland još u februaru pre nego što se vratila u SAD. Rekla je da je planiranje i priprema trajalo oko 10 meseci, pa se nadala da će tamo biti najmanje godinu dana, ali je donela tešku odluku da se vrati kući na početku pandemije da se brine o svojim roditeljima.
Za svoje kratko vreme u zemlji, Gouvin je rekla da se osećala bolje opremljenom za zbrinjavanje kritično bolesnih pacijenata jednostavno zato što je imala više vremena za to. U SAD-u često brine o najmanje dva pacijenta na intenzivnoj nezi odjednom, a ponekad i više. Na Novom Zelandu je to bio samo jedan pacijent. "Svaki sistem ima svoje snage i slabosti“, rekla je. "Lično sam smatrao da je bolji sistem jer su svi mogli da pristupe zdravstvenoj zaštiti bez straha od finansijske propasti.“
Za Džona Danijela, pedijatra sa sedištem u Mizuriju, preseljenje na Novi Zeland bila bi prilika da predahne od američkog zdravstvenog sistema. Leči "bolesne bebe i bolesnu decu“ i gledao je mnoge svoje pacijente kako se suočavaju sa teškim teretom medicinskih računa. Uz to, plaši se povratka reproduktivnih prava.
Lično, on takođe provodi mnogo više sati tokom dana nego što mu je stalo da se cenka sa osiguravajućim kompanijama. "To je korporatizacija medicine“, rekao je. "Mnogo vremena provodim u telefonu sa osiguravačima koji nas zovu da kažu da misle da je dete spremno za otpust, dok mi kažemo da je bolesno i da je prerano da ih se izgura kroz vrata.“
Prelazak na Novi Zeland, gde su javne bolnice besplatne, predstavljao bi dobrodošlu promenu za Daniela, rekao je on. Ostrvska država nudi univerzalnu zdravstvenu zaštitu, plus javnu opciju. Mnogi meštani takođe imaju neki oblik privatnog osiguranja.
Možda će mu se jednog dana pridružiti dr.Šika Jain, koja je prethodno sa suprugom radila na Novom Zelandu kao locums tenens, ili lekari koji privremeno zamenjuju druge lekare.
Džejn je o svom iskustvu govorila na mreži i kaže da su mnoge njene kolege nedavno zatražile savete o preseljenju.
"O tome se sada govori više nego pre čak pet ili deset godina“, rekla je.
Za sada je Džejn rekla da planira da ostane u Sjedinjenim Državama da bi se zalagala za promenu trenutnog sistema. Po njenom mišljenju, pandemija je ogolila mnoge probleme sa statusom kuo, uključujući praznine u pokrivenosti i nedostatak zaštite za najugroženije.
Ali ona razume razloge zbog kojih njeni kolege zdravstveni radnici razmišljaju o bekstvu iz inostranstva tokom pandemije. "Mnogi od nas su razočarani i osećaju se potcenjeno jer se očekuje da rizikujemo svoj život, ali nismo imali ni dovoljno zaštitne opreme da bismo bili sigurni“, rekla je.
Kurir.rs/CNBC
"S PREDSTAVNICIMA KOMPANIJE ZIĐIN O DALJOJ SARADNJI" Vučić posle sastanka: Posebno smo se osvrnuli na ekonomski značaj projekata i otvaranje novih radnih mesta