Bivši general-major i konzervativni liberalni senator Džim Molan samouvereno predviđa da će se rat između Kine i Amerike - koji bi uključivao i Australiju - dogoditi "u roku od 3-5 godina".

Na osnovu ove prognoze, Molan, koji je 40 godina služio u australijskoj vojsci, pozvao je vladu u Kanberi da restrukturira i proširi australijske odbrambene snage kako bi mogao da porazi kineske osvajače i popuni prazninu koju je nedavno ostavio američki pad kao međunarodne vojne sile.

Molanovi stavovi su uobičajena valuta u desničarskim političkim krugovima u Australiji - i nikako nisu ograničeni na suludi govor.

Ova gledišta vraćaju se strahu Australije od takozvane kineske komunističke pretnje pedesetih, sada potpuno diskreditovanoj "teoriji domina" i pogrešnom i katastrofalnom učešću Australije u Vijetnamskom ratu šezdesetih godina.

Reciklirane verzije ovih konzervativnih političkih dogmi, prožete savremenim australijskim zabludama o veličini, žive i napreduju u konzervativnim političkim strankama u Australiji.

Zamenite "Kinu" sa "Rusija", a penzionisani general-major mogao bi se lako vratiti u hladni rat pre sedamdeset godina.

Molanovi stavovi su naivni i pogrešni i, u trenutnoj klimi teških ekonomskih i političkih odnosa između Australije i Kine, sigurno štetni.

Kolika je onda verovatnoća da će se rat između Kine i Amerike, u koji je umešana i Australija, odigrati u narednih 3-5 godina? Prema opštem mišljenju, osim malog rizika od sukoba koji će nastati oko Tajvana, verovatnoća je zaista vrlo mala.

Poslednjih decenija Kina je proširila svoj uticaj širom sveta ekonomskim i kulturnim prodorom u druge zemlje (slično onome što je činilo Američko carstvo u doba svog procvata), a ne vojnim osvajanjem. Nijedna država ne bi trebala biti svesnija toga kao Australija.

Država Viktoria prijavila se za program kineskog pojasa i puta, grad Darvin je svoju luku dao u zakup Kini, većina stranih turista koji dolaze u Australiju su Kinezi, kao i većina stranih studenata koji pohađaju australijske univerzitete. Kineske investicije u Australiji su značajne.

Kineski ministar spoljnih poslova Veng Ji pozdravio je dolazeću američku administraciju i pozvao Džoa Bajdena da "prikupi racionalnost, ponovo otvori dijaloge, vrati bilateralne odnose na pravi put i nastavi saradnju". Ovo teško da je jezik bolesnog vojnog agresora.

Amerika ne želi niti treba rat sa Kinom. Donald Tramp je ovo razumeo (ako ništa drugo) - otuda i njegovi patetični pokušaji da kultiviše predsednika Si Đinpinga - i Bajden će nesumnjivo nastaviti da sprovodi politiku američkog izbegavanja stranih vojnih zapleta.

Tajvan je potencijalna tačka bljeska, ali čak i u poređenju sa Tajvanom, nedavna ratoborna kineska retorika ublažena je merom trenutne realpolitike.

Niti je jasno, kao što Molan pretpostavlja, da bi Amerika vojno intervenisala ako bi Kina napala Tajvan. A čak i da jeste, Australija ne bi nužno udružila oružje sa svoDžim američkim saveznikom - kao što Molan implicitno pretpostavlja. Mnogi kineski stručnjaci u Australiji (uključujući Hju Vajta i bivšeg ministra spoljnih poslova Bob Kara) zagovaraju australijsku neutralnost u slučaju američke intervencije u ratu između Kine i Tajvana.

Glebova predviđanja o skorom ratu sa Kinom trenutno su krajnje beskorisna. Diplomatski fokus Australije trebao bi biti na podsticanju Kine da usvoji pomirljiviji pristup Tajvanu, ali rat u Australiji samo komplikuje zadatak.

Da li neko ozbiljno veruje da će Australija ikada uspeti da zameni Ameriku kao vojnu silu u Aziji (čak delimično) ili vojno porazi Kinu, sa značajnom američkom pomoći ili bez nje?

Ako američke i australijske vojne snage nisu mogle da pobede severnovijetnamske pre pedeset godina, kako bi sada mogle da pobede u ratu protiv mnogo moćnije Kine?

Pozivanje na restrukturiranje i širenje australijskih odbrambenih snaga u očekivanju rata koji je malo verovatan i koji ne bi mogao pobediti ako se to dogodi vrhunac je neodgovornosti.

Bilo bi bolje da senator Molan provodi vreme baveći se stvarnim problemima koji pogađaju australijske odbrambene snage - poput nedavno objavljenog Brerettonovog izveštaja o ratnim zločinima u Avganistanu; ili kupovina zastarele podmorske flote od više milijardi dolara koja će biti isporučena tek 2030. godine.

Pravi problem Molanovog sirovog predviđanja skorog rata sa Kinom je taj što bi to moglo prouzrokovati još veće pogoršanje trenutnog nelojalnog stanja australijsko-kineskih odnosa.

Kao što su pokazali događaji u proteklih osam meseci, kineski lideri su posebno osetljivi na glupe komentare nesposobnih australijskih političara i oni im uzvraćaju brzo i odlučno.

Politički i ekonomski odnosi između Australije i Kine nikada nisu bili na nižim nivoima, a ovo je uglavnom uzrokovano australijskom arogancijom i diplomatskom nesposobnošću.

Prekid odnosa između Australije i Kine započeo je u junu prošle godine, kada je Maris bila ministarka spoljnih poslova Paine je zatražio međunarodnu istragu izbijanja pandemije Covid-19. Bilo je potpuno nepotrebno da Australija preuzme vođstvo po ovom pitanju, a to je učinjeno očigledno bez konsultacija sa kabinetom ili upozorenja Kine unapred.

Paine, poput Molana i mnogih zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova, pati od zablude da je Australija velika svetska sila, a Kina nije. U Australiji ukorenjene predrasude o azijskim zemljama vrlo teško umiru.

Kina je na Pejnovu akciju gledala kao na uvredu, a trgovinske sankcije usledile su brzo, zajedno sa proterivanjem dvojice australijskih novinara iz Kine. Mesec dana posle poslednjeg događaja, saznalo se da je to bila osveta za tajne napade australijske službe bezbednosti na nekoliko kineskih novinara u Kanberi nešto ranije.

Desničarski političari na molanskoj liniji najoštrije su osudili Kinu zbog njenih postupaka, a desničarski medijski stručnjaci pozvali su Australiju da Kinu nauči lekciju koju neće zaboraviti.

Odnosi između Australije i njenog najvećeg trgovinskog partnera nastavili su da se kreću nadole tokom prošle godine, a trgovinski rat se intenzivirao sa kineskim zvaničnicima koji su odbili da prihvate telefonske pozive australijskog ministra trgovine.

U decembru 2020. godine, međutim, Kina je Australiji ponudila maslinovu grančicu. Na događaju u Institutu za politiku azijskog društva, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je: "Nadamo se da se odnosi mogu što pre vratiti u kolosek i pozdravili bismo napore svakoga ko želi da se odnosi poboljšaju ako ulože bilo kakav napor".

Tada, taman kad se činilo mogućim približiti se, pojavio se senator Molan sa svojim neodgovornim govorom o predstojećem ratu sa Kinom.

Odnosi između Australije i Kine i dalje će se pogoršavati ukoliko premijer Skot Morrison ne dovede u red nesposobne političare poput Molana i Pejna.

To bi, međutim, zahtevalo da i sam Morison odbaci one zastarele političke dogme i stavove - koji Kinu prikazuju kao neku vrstu egzistencijalne pretnje - koje su doprinele trenutnom zahlađenju sa Pekingom i, u svakom slučaju, nikada nisu dobro poslužile Australiji.

Kurir.rs/Logično