Prosek indeksa Dau Džons dostigao je novi maksimum svih vremena u sredu nakon inauguracije Džoa Bajdena. Vrednost zaliha neprekidno raste od 2009. godine, a sam indeks utrostručio je vrednost, uprkos ekonomskim faktorima kao što su velika nezaposlenost, stagnirajuće zarade i visok nivo duga kod običnih Amerikanaca.

Benk of Amerika (BofA), druga po veličini američka banka sa aktivom vrednom više od 2 biliona dolara, upozorila je svoje kupce da je "ekstremni oporavak" na Volstritu rezultat politike Federalnih rezervi i da podstiče eksploziju ogromnog balona koji bi mogao uskoro da pukne.

"Politički balon u Vašingtonu podstiče cenovni balon imovine Volstrita", rekao je Blumberg u noti upućenoj investitorima u petak, pozivajući Federalne rezerve da podrže rizičnu imovinu.

"Kada oni koji žele da ostanu bogati počnu da se ponašaju kao oni koji žele da se obogate, to sugeriše kasnu fazu špekulacija", dodaje se u belešci, pozivajući se na visok nivo spekulacija visokog rizika među bogatim investitorima. U pismu koje su napisali intelektualci BofA predvođeni glavnim investicionim strategom Majklom Hartnetom, upozorava se da se kasnije tokom ove godine očekuje "korekcija tržišta" ili pad cena akcija, s takozvanim indikatorom Bul & Bear Bank koji se već približava "signal za prodaju ".

Banka upozorava svoje kupce na predstojeće „nestabilne događaje“ i upoređuje ih sa prošlim mehurima, uključujući kolaps stambenog tržišta 2007-08. i dot-com balon ranih 2000-ih koji se nastavio usred pucanja bilansa Centralne banke u Sjedinjenim Državama i Evropi. Benk of America očekuje da će bilans stanja Federalnih rezervi dostići ekvivalent od 42 procenta BDP-a 2021. godine, usred očekivanog budžetskog deficita od 33 procenta BDP-a.

Američki budžetski deficit dostigao je najviši nivo od 3,1 milijardu dolara 2020. godine, više nego udvostručujući prethodno postavljeni rekord. Pre toga, deficit, ili razlika između vladine potrošnje i količine novca koju država ubira od poreza i na drugi način, neprekidno je rastao i pod Barakom Obamom i sa Donaldom Trampom, od najniže krize od 2008. godine od 439 milijardi dolara 2015. godine.

Tramp je više puta kritikovao Obamu zbog njegove deficitarne potrošnje, pa čak i obećao da će eliminisati ogromnih 20 biliona dolara duga tokom dva mandata tokom svoje kampanje 2016. godine. Čini se da je predsednik odustao od predizbornih obećanja tokom svog mandata, pri čemu je savezni dug eksplodirao na preko 27,8 biliona dolara, ili oko trećine ukupne vrednosti globalne ekonomije, do trenutka kada je napustio Belu kuću.

Uprkos ogromnim iznosima duga, Sjedinjene Države ostaju u jedinstvenom položaju u odnosu na druge nacije, a status dolara kao faktičke svetske valute omogućava Fed-u da nastavi da štampa i razmenjuje novac za fizička dobra po cenama koje bi većinu drugih zemalja bacile u inflaciju i finansijsku propast u stilu Vajmarske Republike. Sve dok poverioci veruju da SAD mogu da nastave da otplaćuju svoje dugove, Vašington može da nastavi sa deficitarnom potrošnjom bez većeg efekta mimo upravljivih inflatornih pritisaka.

Prošle nedelje Džo Bajden najavio je novi plan ekonomskog oporavka od koronavirusa u iznosu od 1,9 biliona dolara, uključujući 1.400 dolara direktnih plaćanja običnim Amerikancima, kao i milijardu dolara nove pomoći preduzećima i bankama. Vašington je već potrošio oko 4 biliona dolara na podsticaje za koronavirus u 2020. godini.

Kurir.rs/Logično.com