PRVA ŽENA POTPREDSEDNIK AMERIKE: Na nju su uticali baka i deka, kao mala je išla na proteste, a ovako je izgledao njen put do vrha

Kamala Haris je čitav svoj život probijala „staklene plafone“ i uvek je bila prva. Prva žena okružni tužilac u San Francisku i glavni tužilac Kalifornije, prva žena indijsko-američkog porekla u Senatu i, na kraju, prva žena potpredsednica SAD. Njen moto je: „Postaraj se da ne budeš poslednji“. Kakav je bio put do Bele kuće Kamale Haris?

Čak je i dobila ime po boginji lotosa Lakšmi: bukvalno „Kamala“ znači lotos. Posle razvoda roditelja, Kamala se sa sestrom i majkom preselila u Montreal. „Osećala sam se kao patka“, prisećala se ona francuske škole. Devojčica je neprestano pitala: „Quoi? Quoi? Quoi?“, a za Amerikance gakanje zvuči kao „kva-kva-kva“.

U Kanadi su počele njene protestne aktivnosti. Iz prve ruke je znala šta je demonstracija jer su je odrasli često vodili sa sobom na marševe. Kada je imala 13 godina, zajedno sa decom iz komšiluka je odbranila pravo igranja na travnjaku ispred njihove stambene zgrade. A zatim je protestvovala zbog tradicije odlaska na maturu u paru sa dečakom.

Kako je počeo put do Bele kuće Kamale Haris

Kada se vratila u Sjedinjene Države, upisala je Univerzitet Harvard, gde su istorijski studirali crnci. Kamala je uverena da joj životno iskustvo omogućava, kao nikome drugom, da se bori za prava onih koji su u društvu ignorisani.

Protestni zanos bio je dovoljan ne samo za društvo, već i za porodicu. Majka je bila skeptična prema njenom izboru karijere tužioca. Devojčica je i sama shvatala da predstavnici takve profesije obično nemaju baš dobru reputaciju, ali je želela da promeni pravosudni sistem iznutra.

Godine 1990. je postala pomoćnica okružnog tužioca u Ouklandu i specijalizovala se za seksualne zločine. Nije dugo čekala na napredak u karijeri: uskoro se, već kao okružni tužilac San Franciska, borila protiv tinejdžerske prostitucije. I umesto da osuđuje devojke, ona se prema njima ponašala kao prema žrtvama.

Zatim se Kamala preselila na mesto državnog tužioca Kalifornije, a kasnije je preuzela mesto senatora u državi. Od tada je uvek bila u centru pažnje javnosti.

Kontradiktorna priroda

Kamala Haris je prošle godine odlučila da se kandiduje za predsednika, a kasnije je postala kandidat za potpredsednika. Novinari su počeli pažljivo da proučavaju njenu biografiju i stavove. Da li je ona ultralevičarski ideolog ili centrista zdrave pameti? „Njujork tajms“ ju je nazvao pragmatičnom i umerenom, a konzervativni „Foks njuz“ radikalnom. Sajt GovTrak, koji nije povezan ni sa jednom strankom, pisao je o njoj kao o najaktivnijem senatoru u odbrani građanskih prava i sloboda.

Čak je i Donald Tramp, iako ju je smatrao „podlom“, rekao da je Kamala „najliberalnija osoba u Senatu“. Međutim, ne slažu se svi sa ovim opisom. Tokom predsedničke kampanje isplivale su kontradiktorne informacije. Njene aktivnosti u sistemu sprovođenja zakona proučavane su pažljivo.

Tokom njenog mandata tužioca u San Francisku, procenjuje se da je stopa osuđujućih presuda porasla sa 52 odsto na 67, što je najznačajniji skok u poslednjoj deceniji. Oštro se protivila izostanku iz škole, zbog čega su mnogi roditelji poslati u zatvor. A ona nije htela da pusti iz zatvora one koji su osuđeni za nenasilne zločine, jer bi „zatvor izgubio radnike“. Takođe je pokušala da zataji krađu kokaina iz forenzičke laboratorije od strane zaposlenog tehničara — zbog toga je hiljade slučajeva koji se tiču droge završilo u kanti za smeće.

Većinu pitanja pokrenuo je njen stav o smrtnoj kazni. Kamala je 2004. godine odbila da presudi smrtnu kaznu naoružanom muškarcu koji je pucao u policajca. A deset godina kasnije razljutila je progresivnu javnost nepriznavanjem smrtne kazne kao suprotne ustavu. Godine 2015. nije podržala nezavisnu proveru smrti tokom slanja u pritvor, a pored toga, Kamala se usprotivila obaveznom nošenju telesnih kamera za zaposlene u organima za sprovođenje zakona.

Tokom predizborne kampanje nije mogla da donese odluku o zdravstvenoj zaštiti. U početku je podržavala levicu — plan Bernija Sandersa „Medicina za sve“ koji predviđa ukidanje privatnog osiguranja. Zatim je predstavila svoj, više centristički pristup, u kojem je i dalje bilo mesta za privatnike.

Međutim, o nekim pitanjima govorila je čak radikalnije od Sandersa. Na primer, predložila je šest meseci plaćenog bolovanja i odsustva iz porodičnih razloga, uključujući one koji se odnose na nasilje u porodici. A Berni je predložio samo tri meseca.

U tandemu sa Bajdenom, odobrila je plaćanje abortusa od novca poreskih obaveznika, napominjući da će to spasiti živote mnogih siromašnih žena. Njena mišljenja sa izabranim predsednikom se poklapaju povodom mnogih pitanja. Na primer, slažu se da je potrebna stroža kontrola oružja u zemlji. Ali njihovi stavovi o legalizaciji marihuane na državnom nivou se razlikuju, ona se zalagala za liberalizaciju upotrebe marihuane za odrasle.

Zbog takvog liberalizma, Kamalu je kritikovao čak i njen otac, koji je video to kao jačanje stereotipa o „pušačima-besposličarima sa Jamajke“.

Obamino nasleđe

Kamala Haris ima težak zadatak na svojim plećima: pokazati američkom narodu da žena tamnije boje kože na visokoj funkciji nije samo danak novim tendencijama, već profesionalni izbor predsednika.

Novinari su je više puta pitali o „nasleđu Obame“, prvog crnca predsednika SAD-a. „Ja imam svoje nasleđe“, odgovarala je ona. Kamala naglašava da nema potrebe za dizanjem prašine oko njene pripadnosti nekoj rasi ili kulturi. „Kada sam se prvi put prijavila za tu poziciju, bila sam suočena sa činjenicom da sam bila primorana da utvrdim svoj identitet, morala sam da se uguram u neko mesto koje su stvorili drugi ljudi. Ja sam samo ja. Možda je nekome potrebno da shvati šta to znači, ali meni je dobro ovako“.

Istovremeno, Barak Obama je njen dugogodišnji prijatelj. Zbližili su se 2004. godine kada se on kandidovao za Senat. Kamala je podržala njegovu kandidaturu 2008. godine. Godine 2013. Obama joj je udelio kompliment, rekavši da je „najlepši državni tužilac u zemlji“. Međutim, morao se kasnije izviniti za seksistički komentar.

S obzirom na to da će Bajden verovatno biti predsednik sa jednim mandatom zbog svojih godina, njegov zamenik i njegovi stavovi su posebno važni. Posmatrači su skloni tome da je vide kao pragmatičnog vođu koji pokušava da reši probleme. Međutim, bez obzira na to šta će se desiti dalje, Kamala Haris će ući u istoriju. Ona je već prva Amerikanka tamnije boje kože koja je zauzela tako važno državno mesto. U Americi rastrzanoj rasnim podelama tako nešto ne može se zanemariti.

Kurir.rs/Sputnjik