AUŠVIC JE OSLOBOĐEN PRE 76 GODINA: Horor je trajao 1.689 dana, a bio je to pravi pakao na zemlji (VIDEO)

Danas se obeležava Dan sećanja na holokaust, a 27. januar je izabran jer je tog datuma 1945. godine Crvena armija oslobodila koncentracioni logor Aušvic, u kojem je zatekla oko 7.000 preživelih logoraša, među njima i 700 dece.

Aušvic je karakterističan i po tome što su nacisti osmislili sistem masovnog ubijanja otrovnim gasom pa su mnogi zatočenici ovog logora direktno iz vozova, koji su dolazili sa svih strana Evrope, slani u gasne komore, u kojima bi bili otrovani. Nakon toga su njihovi leševi spaljeni u posebno izgrađenim krematorijumima.

Prva ubijanja te vrste u Aušvicu su se dogodila u avgustu 1941, kada se na poljskim i sovjetskim zarobljenicima isprobavala efikasnost otrovnog gasa, da bi cela stvar ubrzo narasla do razmera koje i danas nije moguće do kraja pojmiti.

U Aušvic su od 1942. do kraja 1944. odvedena 1,3 miliona ljudi, od kojih je 1.1 milion ubijen. Najviše Jevreja (oko 960.000), pa Poljaka (74.000), Roma (21.000), sovjetskih zarobljenika (15.000) itd.

Industrijsko masovno ubijanje, nažalost, nije jedini horor, nego samo onaj najveći. U logoru su se vršili i monstruozni eksperimenti nad ljudima, kojima je rukovodio zloglasni dr Jozef Mengele, sprovodila su se razna mučenja i ponižavanja, bio je to pakao na zemlji.

Zločini su počinjeni i uz učestvovanje i pomoć niza "običnih Nemaca", koji većinom nisu bili krvoločna čudovišta poput Mengelea, već su bili uvereni kako samo “slede naređenja” i obavljaju svoje zadatke u korist nemačke nacije.

Tome je prethodila potpuna dehumanizacija Jevreja i svih ostalih koje su nacisti smatrali manje vrednim, pa je stroj smrti zvani Aušvic mogao zastrašujuće efikasno da funkcioniše. Na suđenjima za svoj udeo u zločinima Aušvica završilo je tek 789 ljudi, oko 15 odsto onih koji su učestvovali u funkcionisanju logora, a upravnik Rudolf Hes je osuđen na smrtnu kaznu.

Na ulazu u logor stajao je cinični natpis “Arbeit macht frei”, tj. “Rad oslobađa”, kojim se htelo sugerisati kako je reč o radnom logoru. Nacisti su se ipak trudili da prikriju da sprovode masovni genocid pa je dosta dugo trebalo da vesti o Aušvicu dođu do saveznika, koji se baš i nisu proslavili u pokušajima da zaustave ili barem uspore industrijsko ubijanje Jevreja. I danas im se zamera što, recimo, nisu bombardovali pruge koje su vodile do tog strašnog mesta, prenosi Index.

Inače, institucije širom sveta za danas planiraju održavanje onlajn događaja povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust, zbog pandemije koronavirusa.

Među njima su Memorijalni muzej Aušvic-Birkenau u Poljskoj, Jad Vašem u Izraelu i Memorijalni muzej holokausta u Vašingtonu.

Predsednici Izraela, Nemačke i Poljske su među zvaničnicima koji će održati govore ovim povodom.

Onajn priroda ovogodišnjih komemoracija je u kontrastu sa prošlogodišnjom, kada je obeleženo 75 godina od oslobađanja Aušvica velikim skupom na mestu nekadašnjeg logora uz učešće preživelih i nekoliko desetina evropskih lidera.

Kurir.rs/Index.hr/Agencije