VEĆINA RUSA NE VERUJE NAVALJNOM: Kakve su šanse da se to u skorije vreme promeni? (VIDEO)

Većina Rusa ne veruje Alekseju Navaljnom i to je rezultat državne propagande. Ali i mlađi koji mu veruju retko su spremni da nešto učine. Zato je pitanje kolike će proteste izazvati njegovo hapšenje i moguća presuda.

No, izgleda da je Navaljni po povratku iz Nemačke, gde se lečio nakon trovanja, uspeo da pokrene deo ruskog naroda. „Nakon trovanja Navaljnog shvatio sam da nema smisla da sedim skrštenih ruku“, kazao je 26-godišnji Adam iz Moskve tokom demonstracija prošle subote za DW.

Advokata Pavela (30) na ulicu je izvela samovolja ruskog pravosuđa. „Baš me briga za Navaljnog. Ali, to kako se s njim postupa, ta samovolja u policijskoj stanici, to više ne može da se trpi.“

Navaljni je sredinom januara uhapšen na aerodromu u Moskvi. Odmah potom mu je sud odredio 30 dana pritvora. Sada čeka na sudsku odluku koja bi trebalo da bude doneta u utorak (2. februar). Pravosudni organi žele da njegovu raniju uslovnu kaznu zbog optužbi za privredni kriminal preinače u zatvorsku.

Navaljnijeva Fondacija za borbu protiv korupcije (FBK) je, kada je on već bio u zatvoru, objavila dokumentarac o palati na Crnom moru, koja navodno pripada Putinu a čiju su gradnju finansirali oligarsi.

Dokumentarac je na Jutjubu imao više od 100 miliona pregleda, što je rekord za takve video-formate u Rusiji. Navaljni želi da na taj način podstakne proteste. Ali, upitno je da li će klikovi na Jutjubu izvući ljudi na ulice. Koliko on zaista ima podrške?

Onaj ko traži odgovor na ovo pitanje, mora da se vrati deceniju unazad. U zimu 2011/12, desetine hiljada Rusa su protestovale, pre svega u Moskvi, za fer izbore i protiv povratka tadašnjeg premijera Vladimira Putina u Kremlj.

U prvim redovima je bio i Aleksej Navaljni, bloger, koji se razotkrivanjem borio protiv korupcije. Tada je počeo njegov uspon ka opozicionom političaru broj jedan, kako ga mnogi danas vide.

Navaljni je dokazao da ima strpljenja i promenio je retoriku. U početku je bio sporan u opozicionim krugovima zbog nekih desničarskih i nacionalističkih stavova. Danas se od njega više ne mogu čuti antimigrantski tonovi.

Njegov najveći uspeh bili su izbori za gradonačelnika Moskve 2013, kada je dobio skoro trećinu glasova i dospeo na drugo mesto. Od tada mu je legalan put u politiku zaprečen. Njegova stranka nije registrovana, a zbog presude za privredni kriminal, on sam više ne sme da se kandiduje.

Tako je 2018. propala njegova kandidatura na predsedničkim izborima. Ali, ove izbore je iskoristio da bi izgradio mrežu, što se sada isplatilo. U provincijama na ulice izlaze stotine, hiljade ljudi koji zahtevaju njegovo puštanje na slobodu. I to je novina.

Istraživač javnog mnjenja Lev Gudkov je skeptičan kada je reč o tome može li Navaljni da izazove veliki protestni pokret. „Odnos prema njemu je složen i zavisi od starosne dobi i kanala informisanja“, kaže direktor renomiranog moskovskog Centra Levada u razgovoru za DW. „Mladi, koji su aktivni na društvenim mrežama, reaguju jače i imaju više empatije na vesti o pokušaju političkog ubistva.“

Oko 40 odsto mladih Rusa veruje u to. Ali, samo pet odsto ljudi u provincijama, koji su upućeni na državne medije. „Tamo deluje propaganda Kremlja“, kaže Gudkov. Trovanje Navaljnog većina smatra izmišljenim, i provokacijom zapadnih tajnih službi. A kritičar Kremlja se u državnim medijima predstavlja kao kriminalac.

Zbog toga ne čudi da je u anketi Centra Levada, sprovedenoj u novembru 2020, tri meseca nakon trovanja, samo dva procenta Rusa izjavilo da bi glasali za Navaljnog kao potencijalnog predsedničkog kandidata. I tako je već godinama.

U dokumentarcu u kojem je otkrio priču o navodnoj Putinovoj palati, često govori ironičnim jezikom mlađe generacije. Navaljni cilja pre svega mlade Ruse. Ali, njegove poruke ne deluju najjače kod školaraca, koji njegov video dele putem društvene mreže TikToka, kaže Gudkov.

„Mladi pogledaju njegov video i ostaju pasivni. Reaguju pre svih ljudi koji već imaju nekog životnog iskustva, između 25 i 40 godina starosti“, kaže sociolog. To su mladi Rusi srednje klase iz gradskih sredina, koji ekonomsku stagnaciju u Rusiji dovode u vezu sa Putinovom politikom.

Sličnog je gledišta i austrijski ekspert za Rusiju, Gerhard Mangot sa Univerziteta u Insbruku. „Nije svako ko je u subotu bio na ulici demonstrirao za Navaljnog. Ne bi svaki demonstrant na predsedničkim izborima glasao za Navaljnog. Ali, bio je veliki broj građanki i građana, koji su frustrirani zbog recesije, nedostatka privrednog rasta, pada realnih primanja, korupcije u politici i korupcije u svakodnevnom životu“, kaže Mangot za DW.

Gudkov ne očekuje masovne proteste. S jedne strane, ekonomska situacija u Rusiji je još uvek relativno dobra i ne može da se poredi sa onom u susednoj Belorusiji, gde demonstranti već mesecima protestuju protiv predsednika. S druge strane, među građanima nema spremnosti na žrtvu kao kod Navaljnog koji se vratio u Moskvu iako je znao da će biti uhapšen.

"Ali, divljenje prema Navaljnom će da raste", kaže Gudkov. "Tu se meša i osećaj da je on nešto posebno – ratnik, a mi to nismo. Divimo mu se, a ne sledimo ga." Sociolog smatra da je u pitanju konformizam, ostavština sovjetskog vremena.

Kurir.rs/DW