Priča o vakcinaciji u EU iako nije počela intenzivno već se sad razmišlja o životu posle vakcinacije i mogućnosti da se uvedu određene povlastice za one koji se vakcinišu, ali i da se ograniče neke stvari za one koji to odbiju kao što je spomenula nemačka kancelarka Angela Merkel.

Prvi korak u tom smeru učinila je Danska. Danska vlada u sredu je najavila uvođenje digitalnog korona-pasoša, aplikacije za pametne telefone, sa kojom će pojedinac moći da dokaže da se vakcinisao. Detalji još uvek nisu razjašnjeni, ali sigurno je da ta iskaznica treba da olakša povratak u normalu i da poslovnim ljudima omogući da ponovo putuju.

„Za nas je veoma važno da se dansko društvo ponovo otvori i da se kompanijama omogući da rade. Mnoge danske kompanije su aktivne širom sveta", izjavio je u utorak ministar finansija Morten Boedskov. Generalni direktor Danske privredne komore, Brian Mikelsen, govori o svetlu na kraju tunela za mnoge kompanije.

Susedna Švedska ima slične planove i dan kasnije je takođe najavila uvođenje digitalnog pasoša. „Sa digitalnom potrvrdom brzo i jednostavno će moći da se dokaže da je vakcinacija obavljena", kazao je u četvrtak ministar za digitalizaciju, Anders Igeman. Trenutno se postavlja i pitanje za šta bi ta iskaznica o vakcinaciji mogla da bude dobra. Za sada se u većini zemalja EU, zbog visokog broja zaraženih i pojave novog soja virusa, više govori o daljem zaoštravanju mera. To pogađa ne samo javni i privatni život, već i putovanja.

Danska recimo traži valjan razlog, poput poslovnih sastanaka ili porodičnih okupljanja, da bi odobrila ulazak u zemlju, kao i negativan test na Kovid-19, ne stariji od 24 sata. Trenutno u Švedsku, zbog širenja britanske mutacije virusa, skoro niko iz Danske ne može da uđe. Ni tu još uvek ne može da se predvidi da li bi uvođenje digitalne iskaznice o vakcinaciji bilo od koristi i da li bi vodilo ka ponovnom uvođenju nekih prava.

w-56441170.jpg
Foto: EPA-EFE/MARTIN ZIEMER

Veća prava za vakcinisane u Estoniji

U Estoniji je drugačije. Samo nekoliko sedmica nakon tromog početka vakcinacije u EU, Talin je već najavio prva posebna pravila, odnosno popuštanje mera za one koji su vakcinisani. Tako od ove sedmice putnici iz EU i trećih zemalja, koji su se vakcinisali u poslednjih šest meseci, više nisu obavezni da idu u karantin i da rade obavezne testove na Kovid-19. Ta pravila važe i za sve one koji su se u poslednjih šest meseci oporavili od Kovida. Vakcinisani već sada lakše ulaze u Poljsku i Rumuniju.

Olakšavanje putovanja želi i grčki premijer Kirijakos Micotakis. Temu uvođenja pasoša o vakcinaciji za celu EU, on je stavio dnevni red još na poslednjem video samitu šefova država i vlada zemalja EU, sredinom januara.

Turizam čini oko 12 odsto grčkog bruto domaćeg proizvoda. Prema podacima studije konsultantske kuće Ernst&Young, promet u toj branši je u prvih devet meseci prošle godine oslabio za 79 odsto. Smanjen je broj radnih mesta i smanjene su plate. Za mnoge restorane, hotele i kulturne ustanove, u zemljama poput Grčke, Španije i Italije, ciljano popuštanje restriktivnih mera i uvođenje posebnih prava za vakcinisane, moglo bi da bude od vitalnog značaja naredne sezone.

w-56637687.jpg
Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER / POOL

Opšta obaveza vakcinacije i dalje isključena

Mnogo uzdržanije se diskutuje o obaveznom vakcinisanju. Nemačka kancelarka Angela Merkel namerno govori o ponudi za vakcinisanje, kada je reč o strategiji nemačke vlade za vakcinaciju. Iako su u pojedinim zemljama, poput Francuske i Holandije, mnogi ljudi skeptični kada se radi o vakcinama, do sada ni jedna zemlja EU nije najavila generalnu obavezu vakcinisanja.

Pre početka kampanje vakcinacije u Austriji se u nekim saveznim pokrajinama razmatralo uvođenje obavezne vakcinacije za pojedine grupe zanimanja, poput negovatelja ili zaposlenih u vrtićima i školama.

Trenutno se naveliko diskutuje i o tome da li bi oni koji su vakcinisani mogli prvi ponovo da putuju, da idu u kafiće ili pozorište. Još uvek nisu razjašnjeni svi naučni i politički aspekti. Nejasno je i u kojoj meri će vakcinisanje sprečiti dalje širenje zaraze i koliko dugo ono uopšte pruža zaštitu.

Pored toga, postavlja se i pitanje kako zaštiti prava ljudi koji do sada nisu imali pristup vakcinama. Kancelarka je za javni servis ARD izjavila da računa sa time da će biti ljudi koji će se protiviti vakcinaciji: „Onda će možda morati da se naprave razlike i da se kaže: „U redu, ko to ne želi on možda neće moći da radi neke stvari", kazala je Angela Merkel.

Kurir.rs/DW