TEŠKE OPTUŽBE NA RAČUN KRALJICE ELIZABETE: Lobirala u Vladi protiv zakona kojim bi se otkrilo njeno bogatstvo (VIDEO)

Kraljica Elizabeta II optužena je za "očiglednu zloupotrebu moći radi lične koristi" zbog napora da lobira u vladi Ujedinjenog Kraljevstva.

"Oduvek smo sumnjali da se puno lobiranja odvija iza zatvorenih vrata, od strane kraljice i drugih kraljevskih članova, da bi zaštitili svoje privatne interese", kaže Grejem Smit.

"Šef britanske države tajno je lobirao za stvaranje zakona po meri kako bi se zaštitile njene finansijske investicije, direktno u suprotnosti sa svrhom zakona koji donosi parlament", kaže on i dodaje:

"Potrebno je radikalno promeniti institut kraljevske tajne i uvesti nova pravila kako bi se osiguralo da kraljevsko lobiranje prestane. Dok se to ne dogodi, ne možemo tvrditi da smo u Velikoj Britaniji svi jednaki pred zakonom."

Metju Ferer, kraljičin privatni advokat, sastao se lično sa državnim službenicima u novembru 1973. godine kako bi izrazio zabrinutost zbog nacrta zakona, izvestio je Gardian.

Palati je rečeno o zakonodavstvu zbog britanske konvencije, „Kraljevske saglasnosti“ ili „Kraljičine saglasnosti“, putem koje se monarhu mora reći o svakom zakonu koji utiče na njene interese.

Ferer je zatim upozorio zvaničnike da su "njegovi klijenti problem shvatili vrlo ozbiljno" i rekao da ih je vlada "stavila u nedoumicu i da zato mora pronaći izlaz", pokazuju radovi u Nacionalnoj arhivi.

Državni službenik CV Roberts napisao je u deklasifikovanom vladinom memorandumu: "Ferera nije brinulo samo to što informacije o akcijama koje se drže za kraljicu i transakcijama s njima mogu postati javne informacije (jer će se pojaviti u registru kompanije), a samim tim i predmet mogućih kontroverzi".

„Svako otkrivanje stvarnog vlasništva nad akcijama od strane krune, čak i ako je ograničeno na direktore kompanije, smatra potencijalno sramotnim zbog rizika od curenja informacija.“

Zakon je promenjen kako bi se stvorio izuzetak za šefove država, omogućavajući kraljičino bogatstvo da ostane onoliko misteriozno koliko je bilo pre izrade novog zakona.

Dejvid Meklur, autor knjige Kraljičino pravo bogatsto, napisao je na Tviteru: „Pretpostavljam da je jedno ključno pitanje iz ove priče: Zašto bi kraljici bilo neugodno zbog otkrivanja vrednosti i prirode njenih ulaganja?"

„Da li je ovo još jedan primer da je palata nepotrebno tajnovita u vezi sa nečim što bi možda, ako bi se otkrilo, bilo svakodnevno".

"Ali ako su investicije bile bezazlene, razumno pitanje koje treba postaviti je zašto suveren zahteva izuzeće od otkrivanja podataka koje se ne odnosi na bilo kog drugog građanina Velike Britanije", kaže on.

"Kraljičino odobrenje je parlamentarni proces, čija je uloga Suverena čisto formalna", kaže se u odgvori Bakingemske palate.

"Monarh uvek daje saglasnost na zahtev vlade. Svaka tvrdnja da je Suveren blokirao zakone je jednostavno netačna".

"Da li je potrebna saglasnost kraljice, odlučuje Parlament, nezavisno od Kraljevskog domaćinstva, u stvarima koje bi uticale na interese Krune, uključujući ličnu imovinu i lične interese Monarha".

"Ako je potrebna saglasnost, nacrti zakona se, po dogovoru, predaju suverenu da ih odobri isključivo po savetu ministara i kao stvar javne evidencije."

Prema dogovoru, očekuje se da članovi kraljevske porodice ostanu politički neutralni.

Kurir.rs/Newsweek