EPIDEMIJA GORA OD KORONE: Ovaj japanski ministar je ključan u borbi protiv pošasti koju je virus samo pojačao (VIDEO)
Nova ograničenja pandemije i karantina zbog koronavirusa dovela su do toga da se ljudi osećaju sve više pod stresom i usamljeno, zbog čega je japanska vlada preduzela korake protiv porasta stope samoubistava.
Premijer Jošihide Suga otvorio je u petak određeno mesto u vladi kako bi ublažio socijalnu izolaciju, izvestio je Nikei Asia.
Tetsuši Sakamoto radiće kao koordinator za napore u više ministarstava i agencija.
"Žene se posebno osećaju izolovanije i suočavaju se sa sve većom stopom samoubistava", rekao je premijer Sakamotu. "Voleo bih da ispitate problem i iznesete sveobuhvatnu strategiju."
"Nadam se da ću promovisati aktivnosti koje sprečavaju usamljenost i socijalnu izolaciju i štite veze među ljudima", rekao je Sakamoto novinarima nakon njihovog sastanka.
Ostale njegove odgovornosti u vladi uključuju regionalnu revitalizaciju, kao i rešavanje pada nataliteta u Japanu, prema Nikkei Asia.
Sakamoto je rekao da će se, na primer, koordinirati sa ministarstvom zdravlja za sprečavanje samoubistava i sa ministarstvom poljoprivrede o bankama hrane. "Radićemo na sveobuhvatnom pristupu kako bismo organizovali širok spektar mera", rekao je on.
U Japanu koji brzo stari, sve više ljudi umire samo i neprimećeno.
Duboko ukorenjena japanska nespremnost da se meša u živote drugih, čak i onih koji žive u blizini, znači da neki od ovih ljudi mogu proći kroz svoje dane ni sa kim.
Broj ljudi koji su sebi oduzeli život u Japanu porastao je prvi put posle više od jedne decenije prošle godine, jer je pandemija preokrenula godine napretka u borbi protiv tvrdoglavo visoke stope samoubistava.
Kroz vekove u Japanu samoubistvo je bilo način da se izbegne sram ili sramota.
Japan već dugo ima najveću stopu samoubistava među Grupom sedam naprednih zemalja - mada regionalno Južna Koreja beleži veće brojke.
Ali, vlada je poslednjih godina radila na boljoj podršci ljudima sa mentalnim potrebama.
Japansko ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite saopštilo je januara da je 20.919 ljudi izvršilo samoubistvo 2020. godine, prema preliminarnim podacima, što je 3,7 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. To se poredi sa 3.460 smrtnih slučajeva od koronavirusa u istom periodu.
Obeležava prvi međugodišnji porast samoubistava u više od jedne decenije, a naročito žene i deca oduzimaju živote višim stopama.
Japan je zabeležio manju epidemiju koronavirusa od nekih zemalja, izbegavajući oštre mere blokade koje su primenjene negde drugde, a pad samoubistava tokom prve polovine 2020. godine pobudio je nadu da bi uticaj pandemije mogao biti ograničen.
Ali brojke su počele rasti u julu nakon što je u maju ukinuto prvo vanredno stanje, stručnjaci kažu da tragovi sa podacima koji pokazuju da samoubistva često padaju u prvoj fazi kriza poput sukoba i prirodnih katastrofa, pre nego što su naglo porasli.
"Koronavirus je definitivno glavni faktor", rekla je Mičiko Ueda, vanredni profesor političkih nauka na univerzitetu Vaseda u Tokiju koji proučava samoubistva u Japanu, upozoravajući „ne možemo poreći mogućnost da će brojke ponovo porasti ove godine“.
Stručnjaci za mentalno zdravlje širom sveta upozorili su da bi samoubistva mogla porasti tokom pandemije, vođena različitim faktorima, uključujući ekonomske poteškoće, stres i porodično zlostavljanje.
Broj samoubistava povećao se u Japanu tokom 2020. godine, nakon decenije pada, sa porastom broja žena koje su izvršile samoubistvo usred emocionalnog i finansijskog stresa izazvanog pandemijom koronavirusa, čak i kada je manje muškaraca sebi oduzelo život.
U Japanu je ovaj porast prvi od 2009. godine, nakon globalne ekonomske krize, ali prati drugačiji obrazac od prethodnih godina.
„Pandemija koronavirusa naterala je ljude na neobične okolnosti“, rekao je zvaničnik ministarstva zdravlja za AFP.
„Posebno su istaknuti problemi koje imaju žene, a za koje se smatra da su doveli do samoubistava.“
Samoubistva među muškarcima zapravo su blago opala od 2019. godine, ali je zabeleženo preko 14 procenata više samoubistava među ženama.
Iako je utvrđivanje uzroka porasta samoubistava komplikovano, Ueda je rekao da su mogući faktori povećana nezaposlenost žena i dodatni tereti kod kuće, u zemlji u kojoj se kućne obaveze često neravnomerno dele u porodicama.
Pandemija je nesrazmerno pogodila industrije koje zapošljavaju mnoge žene, često na privremene ugovore, uključujući ugostiteljstvo i hotele.
Istraživanje koje je javni emiter Nipon Hoso Kiokai (NHK) objavio u decembru, pokazalo je da je 26 posto ženskih radnika prijavilo probleme sa zapošljavanjem, uključujući otpuštanja od aprila, u poređenju sa 19 posto muškaraca.
"Koronavirus je naglasio japansku rodnu jaz", dodala je Jaio Okano, profesor feminizma na Univerzitetu Doshisha u Kjotu.
U zasebnoj anketi NHK-a, 28 procenata žena prijavilo je da troši više vremena na kućne poslove tokom pandemije, u poređenju sa 19 procenata muškaraca, uz nadzor dece kod kuće, što nakon zatvaranja škola, opterećuje majke.
„Opterećenja domaćinstava nad ženama u Japanu već dugo su neproporcionalno teška i povećana su zbog koronavirusa“, rekao je Okano za AFP.
Rast samoubistava među decom takođe je alarmirao stručnjake: više od 300 dece u osnovnoj, srednjoj i srednjoj školi umrlo je od samoubistva u osam meseci do novembra, što je gotovo 30 odsto više nego u istom mesecu prethodne godine.
„Studenti osećaju anksioznost zbog svoje budućnosti“, rekao je Akiko Mura, savetnik u Tokijskom centru za prevenciju samoubistava.
"Ne znaju šta da rade. Nekada su mogli da oslobode stres razgovarajući sa prijateljima, ali sada ne mogu da idu ni na karaoke."
Stručnjaci se plaše da je serija samoubistava poznatih ličnosti u Japanu prošle godine takođe mogla da pokrene ranjive ljude da razmisle o oduzimanju života.
Broj samoubistava u Japanu dostigao je maksimum na oko 34.000 u 2003. godini, ali napori od tada da se reši problem, uključujući rešavanje smrtnih slučajeva povezanih sa prekomernim radom i uvođenje onlajn savetovanja, pomogli su smanjenju broja.
Munetaka Kaneko, savetnik u nevladinoj organizaciji za sprečavanje samoubistava Soto, rekla je da vlada sada treba da odgovor na samoubistvo učini ključnim delom svoje politike virusa, uz "mere prevencije pogodne za eru pandemije".
„Za neke su rizici samoubistva daleko veći od onih koje predstavlja pandemija.“
Kurir.rs/TRT Vorld
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega