GODINA KOJA JE ZAUVEK PROMENILA ŽIVOTE EVROPLJANA Kako su se zemlje EU suočile sa pandemijom i krizom koju je izazvala

Od prvog potvrđenog slučaja pre godinu dana u italijanskoj bolnici do praznih prodavnica, restorana i stadiona u evropskim gradovima, životi Evropljana promenili su se zauvek.

Španski lokdaun je bio među najstrožima u Evropi, kazala je Nekane Baluerka Lasa, naučnica s baskijskog univerziteta. Izolacija je teško pala starijim ljudima, kao i porodicama sa malim primanjima. Broj zaraza je pao, ali ekonomske posledice su velike. Gotovo polovina stanovnika Španije osetila je negativne uticaje na mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje.

Italijani su na početku od straha postali neuobičajeno poslušni, kaže dopisnik BBC-a Mark Louven. Oni su bili prvi na udaru virusa, prvi su svedočili kolapsu bolnica. S drugim talasom disciplina je popustila pa su se javili i prvi pobunjenici protiv lokdauna.

Holanđani nisu ušli u lokdaun do decembra, ali kad je u januaru proglašen policijski čas izbili su neredi, kaže haška dopisnica BBC-a Ana Holigan. Neredi su nastupili zbog međugeneracijskih napetosti i izbili su nakon skandala sa dečjim dodatkom. Većina je prihvatila mere, ali one koji su već bili frustrirani dodatno je naljutilo kad su videli da vlada krši sopstvena pravila.

Početna nemačka strategija sa masovnim testiranjem je funkcionisala sve do jeseni kad je broj zaraza počeo naglo da raste, kaže dopisnica BBC-a iz Berlina Dženi Hil. Većina prihvata uvedene mere, ali postoje oni koji im se protive. Među njima su najčešće pobornici teorija zavera, protivnici vakcinacije i krajnja desnica.

Slovenija je jedna od zemalja koja je imala najstrože mere u Evropi, a ipak je zabeležila i najviše stope smrtnosti, rekao je Gaj Delanej, dopisnik BBC-a za Balkan. Putovanja unutar države su bila zabranjena mesecima, prodavnice zatvorene, škola je bila onlajn. Epidemiolozi nisu složni oko objašnjenja za ovakvo širenje zaraze, ali stanovnici smatraju da su odgovorna privatna okupljanja.

Švedska je izbegavala lokdaun i strategiju temeljila na neobaveznim merama socijalne distance, kaže BBC-eva reporterka Medi Savadž. Javnost se na početku pridržavala preporuka, ali u drugom talasu je postala nemarnija. Tek krajem godine su ministri uveli čvršća ograničenja poput ograničavanja broja ljudi u prodavnicama, vozovima i autobusima.

EU nije bila spremna za globalnu krizu

Evropska unija nije bila spremna, iako u tome nije bila usamljena, kaže BBC-ev Kevin Konoli. Učinila je šta je mogla, ali nije mogla da utiče da sve zemlje imaju podjednak pristup zaštitnoj opremi. Bogata Francuska je tu prošla mnogo bolje od siromašne Bugarske.

Gde je problem s cepivom?

Evropska komisija je preuzela na sebe program nabave cepiva za sve članice Evropske unije. To je područje na kojem do sada nije imala nikakvo iskustvo i, kako sada stoje stvari, nije napravila odličan posao. Neuspeh u nabavci i raspodeli cepiva će stvoriti velike političke probleme.

Različita društva su reagovala različito

U Mađarskoj je pao broj rođenih, kaže Nik Torpe, dopisnik BBC-a iz Budimpešte. Pad se osetio od novembra do januara, a vlada se teši rastom broja sklopljenih brakova, kao i značajnim padom broja pobačaja.

U Švedskoj je zabeležen porast ateizma, kaže prof. Ingmar Skog. U Švedskoj živi 1,5 miliona ljudi koji su stariji od 70, a vlasti su bile zabrinute da oni neće moći da se brinu za sebe. Ipak, pokazalo se da to nije istina, samo deset odsto umrlih nije imalo negovatelje.

Italijanski odliv mozgova je doživeo delimični obrt, kaže Mark Louven. Ono što vladama nije uspelo, uradila je pandemija, ali sad je izazov zadržati ih u domovini.

Evropa bez granica je super u teoriji

Kevin Konoli iz Brisela kaže da je koncept otvorenih granica ugrađen u teologiju Evropske unije. Ideja je da putovanje od Pariza do Gdanjska ne bi trebalo biti mnogo drugačije od onog do Grenoblea. Ali granice ne funkcionišu tokom pandemije. Alarmi su se oglasili kad su neke od članica zatvorile svoje granice, ali poslovi i putovanja su pretrpeli takve udarce da to više nije bilo ni bitno.

Gaj Delanej kaže da Slovenci poseduju više od 100 hiljada nekretnina u Hrvatskoj pa je ponuda vaučera od 200 evra imala mali uticaj na zadržavanje Slovenaca u domovini. Takođe, postoji sumnja da su studenti doneli virus sa letnjih putovanja.

Evropljani su na različite načine prihvatili promenu životnog stila

Francuska je naglo prešla na internetsko poslovanje, kaže dopisnica BBC-a Lusi Viliamson. Dve trećine malih kompanija u Francuskoj nisu poslovale onlajn, kao ni deo velikih kompanija. Sad se sve promenilo, od naručivanja kafe iz kafića do prijave boravišta, sve se radi preko interneta.

Španci rade od kuće, barem za sada, kaže prof. Nekane Baluerka Lasa. Prelazak na takav rad je naglo postao raširen, ali misli da će se na kraju ipak postići ravnoteža između rada od kuće i kancelarije. Studenti već jednu nedelju provode na fakultetu, a tokom druge nastavu prate od kuće i već žele potpuno da se vrate u učionice.

Društvo bez fizičkog novca još uvek nije moguće, kaže dopisnica BBC-a iz Beča Betani Bel. Austrijanci vole da plaćaju gotovinom i nije neuobičajeno da kafići i prodavnice ne prihvataju kartice. Epidemija je to promenila, ali Austrijanci još uvek nisu spremni da pređu na plaćanje karticama.

Kurir.rs/Index.hr