ZAŠTO JE SEVERNI POL ZA RUSIJU STRATEŠKI BASTION: Kako izgleda rusko vojno jačanje na Artiku

Za Rusiju prostor Artika ima strateški značaj u kome će se u budućnosti stvoriti područja sigurnih zona odakle će vojne snage moći prema potrebi munjevito reagovati ako se neko usudi da napadne ovaj strateški važan prostor. Ova ruska ideja izazvala je zabrinutost u SAD, jer za razliku od Rusije, američke zone su puno manje i za sad nemaju jake vojne efektive, iako se planira da se i to promeni u budućnosti kada će se jače vojne snage NATO početi bazirati na Grelandu, Islandu, Svalbardskim ostrvima.

O ruskom vojnom jačanju na Arktiku govorio je i Aleksandar Širokoradov ultra konzervativni komenttator, koji je Artik označio za prvu i poslednju liniju odbrane Rusije od Sjedinjenih Država i da Rusija ne sme na taj prostor nikako da pusti Amerikance.

Prema njenu trenutno najvažniju ulogu igraju četiri ledolomca na nukelarni i konvencionalni pogon, a prema njemu u budućnosti će postojati četiri elementa za dominaciju Rusije nad Arktikom:

Prvi: Protivvazduhoplovna i protivraketna odbrana. U okviru tog plana Moskva je najavila da će na poluostrvo Kola do kraja 2020. rasporediti dva radarska sistema velikog dometa „Rezonans N“ dometa 1.100 kilometara, koji je na velikoj udaljenosti sposobna da detektuje balističke, krstareće i hiperzvučne rakete, kao i vazdišne ciljeve na dometu od 600 kilometara.

Drugi element je Baltička flota sa svojim novim fregatama nosačima krstarećeih raketa i nuklearne podmornice kako napadne tako i strateške koje če u kombinaciji sa satelitima i mrežom radara kontrolisati severni morski put.

Treći element je vojna tehnika oklopna vozila, pre svega nova borbena vozila pešadije T-15 zasonovana na šasiju tenka „Armata“, transportna i hibridni sistemi protivvazdušne odbrane kao što je TOR-M2DT, specijalno konstruisan za severna područija i delovanje pri veoma niskim temperaturama. U treći element se ubraja i flota strateških bombardera Tupovljev Tu 160 koji će biti raspoređeni na aerodromu na ostrvu Aleksandrina zemlja u bazi Nagurskoje. Ti strateški bombarderi koje rusi označavaju kao „ raketonosce“ biće opremljeni krstarećim raketama Kh-101/Kh-102 koje su u stanu da osim konvencionalnih nose i nuklearne bojeve glavre, što će omogućiti ruskoj vojsci preventivni udar na NATO bazu Tule na Greland.

Ledolomci

Rusija ima najdužu obalu koja obuhvata Severni pol i najveći ekonomsko-trgovinski interes u celom ovom regionu. Zbog toga Rusija poseduje ogormnu flotu ledolomaca, koju nastavlja da gradi. Rusija je inače jedina sila koja poseduje ledolomce na nuklearni pogon. Ruska flota tokom 2019. imala je četiri aktivna i jednog ledolomca u rezervi, sada je taj broj povećan na 21. Među aktivnim ledolocima su i dva koja imaju snagu 75.000 KS. Osim nuklearnih, prisutni su i ledolomci sa konvencionalnim pogonom.

MiG-31

Ruski lovac presretač MiG-31BM jedan od najvažnijih stubova protivvazdušne odbrane Ruske Federacije od kraja 2020. postali su čuvari Severnog pomorskog puta. Od sredine prošle godine ove letelice locirane su na aerodromu Mončegorsk, sa predviđenom opcijom brzog razmeštaja na niz obnovljenih aerodroma uzduž ovog pomorskog puta.

MiG-31 se smatra i dalje jednim od najmoćnijih lovaca presretača koje je Rusko ratno vazduhoplovstvo koristi za patroliranje na velikim visinama, a zahvaljujući modernizaciji sposobni su da otkriju ciljeve koje lete supersoničnom brzinom, pa i krstareće rakete, ali i letelice na velikim udaljenostima.

Januara 2021. Ministarstvo odbrane Ruske federacije saopštilo je da su lovci MiG-31BM već preuzeli borbeno dežurstvo čuvanja granice i da poleću sa aerodroma Rogačevo koji se nalazi u arhipelagu Nova zemlja, gde je već raspoređen puk PVO Severne flote naoružan sistemom S-400.

Kurir.rs/A. Mlakar