ISLANDSKI RECEPT Mala ostrvska zemlja na severu Evrope živi kao da pandemija ne postoji: Ovo je njihova tajna!

Za razliku od ostatka sveta koji se bori sa vakcinacijom, lokdaunom, novim talasom epidemije i novim sojevima, jedna mala ostrvska država živi gotovo kao da pandemija ne postoji.

Od početka pandemije, Island ima 29 umrlih i 6.083 zaraženih kovidom-19. Prema podacima Evropske agencije za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), 14-dnevna incidencija broja zaraženih na 100.000 stanovnika je 4.12, dok je prosečna incidencija novozaraženih u Evropi oko 300. Stopa smrtnosti je već nedeljama nula.

Postoji nekoliko važnih faktora koji su doveli do toga da Island nikada nije trebalo da uvede lokdaun, a svoje granice je otvorio turistima sredinom juna prošle godine.

Onaj najočigledniji razlog je izolovanost. Ostrvska zemlja smeštena u severnom delu Atlantskog okeana sa populacijom od oko 350.000 stanovnika, ima prirodne prednosti kada je reč o upravljanju pandemijom.

Premijerka Katrin Jakobsdotir ističe kako udaljenost ostrva od drugih država ipak nije bila dovoljna kako bi se virus ukrotio.

"Ako razmišljam o ovoj pandemiji, ono što se najviše izdvaja je način na koji je u svemu učestvovala islandska javnost. Ljudi su uistinu odlučili da veruju savetima stručnjaka i naučnika i promenili svoje ponašanje. Poštuju i pridržavaju se pravila”, kazala je Jakobsdotir u intervjuu za NBC.

Premijerka ovde misli i na turiste koji u velikoj meri slide mere za sprečavanje širenja koronavirusa pri ulazu u zemlju. Svi koji ulaze u državu, moraju da pokažu negativan PCR test, da se testiraju se u vazduhoplovnoj luci i onda se ponovo testiraju nakon provedenih pet dana u karantinu.

"98% ljudi uistinu dođe na drugo testiranje. Mislim da je to sjajan rezultat", dodala je Jakobsdotir.

Oni koji su u potpunosti vakcinisani ili su preboleli koronu, ne moraju da idu u karantin.

Island je do sada u celosti vakcinisao oko 13 hiljada stanovnika, oko 34 hiljade ljudi primilo je najmanje prvu dozu cepiva, a u toku je cepljenje 21.200 ljudi.

Islandski glavni epidemiolog Thorolfur Gudnason nedavno je izjavio kako im je sada najvažnije sprečavanje novog talasa zaraze u trenutku kada zemlja nastavlja još više da otvara svoje granice.

Iako Svetska zdravstvena organizacija nije poduprla ideju o kovid pasošima, epidemiolog ističe kako veruje da je to ispravna ideja jer je video dovoljno preliminarnih rezultata iz zemalja poput Izraela, koji je vakcinisao veliki deo stanovništva, koji sugerišu da virus ne bi trebalo da se prenosi.

"Treba na neki način otvoriti granice. Mi to pokušavamo da učinimo na naučni način", dodao je Gudnason.

Da Island voli da se oslanja na nauku, pokazali su pre otprilike dva meseca kada se proširila vest da su genetski sekvencirali sve slučajeve kovida od početka pandemije.

Sekvenciranje virusa ključno je kako bi se olakšala borba s novim sojevima i pratila pandemija. Island je odlučio dati poverenje stručnjacima biofarmaceutske kompanije deCODE Genetics koja je analizirala svaki pozitivan test koronavirusa u zemlji. Zbog toga na ostrvu znaju da nema južnoafričkog soja virusa i da su imali oko 60 slučajeva zaraze britanskim sojem.

Ti podaci dozvolili su vladi da precizno odredi ciljane mere za suzbijanje širenja virusa, ali i da se ne dogodi da se počne sa otvaranjem preuranjeno.

Epidemiološke mere su se postupno ublažavale u četiri faze, a transparentnost vlasti koja se oslanja na naučne, proverene činjenice, učinila je da građani lakše prihvataju mjere.

Škole su otvorene od sredine avgusta, u decembru javni bazeni, restorani i barovi, a od januara teretane. Maske i fizičko distanciranje obavezno je na javnim mestima i prevozu.

Solidarnost je još jedan od faktora koji je omogućio da škole ostanu otvorene. Naime, dok je razmišljala o tome treba li da zatvori škole, premijerka Jakobsdotir na umu je imala i posledice koje bi zatvaranje moglo stvoriti za žene i njihovu radnu sposobnost.

"Mislim da, ako postoji jedna lekcija koju možemo izvući iz ove pandemije, to je važnost žena na tržištu rada širom sveta, u zdravstvenom sektoru, u sastavima socijalne zaštite", dodala je premijerka.

Uprkos uspehu, ostaje oprezna i upozorava kako se stvari uvek mogu brzo promeniti. Iako je zadovoljna radom koji je vlada učinila u obuzdavanju pandemije, nema vremena za odmor dok ostrvo trese više od 20 hiljada potresa u poslednjih par nedelja, a premijerka ponovo oko sebe mora da okupi stručnjake koji će joj pomoći u borbi sa prirodnom katastrofom.

Kurir.rs/Jutarnji list