5 STVARI KOJE NISTE ZNALI O SUECKOM KANALU: Sve je počelo u drevnom Egiptu, a oko njega su se vodili brojni ratovi (VIDEO)

Uprava Sueckog kanala saopštila je da je privremeno obustavila saobraćaj dok osam remorkera već dva dana pokušava da oslobodi gigantski brod-kontejner "Evergrin" zaglavljen u južnom delu kanala.

Faraonski kanal

Kanal je dugačak 193 kilometara i prostire se od luke Said na Mediteranu do Crvenog mora. Oko 2.000 godina pre Hrista, uzak kanal je iskopan po naređenju egipatskog faraona Sesostrisa III. Tada je povezivao Crveno more i Nil i ulivao se u Mediteran zapadnije nego što je danas pozicioniran. U to vreme, kanalom je ubrzana trgovina između antičke Grčke, Turske i zemalja na Bliskom istoku i Africi. Danas, brodovima se skraćuje vreme putovanja između Evrope i Azije za tri dana.

Britanija se protivila gradnji

U 19. veku se pojavila ideja o gradnji novog kanala, a projektant je bio francuski inženjer Ferdinand de Leseps. Projekat je finansirala Francuska, ali uz podršku egipatskog kediva. U početku se Velika Britanija protivila gradnji jer je smatrala da će se time umanjiti njena moć u prekomorskoj trgovini. Gradnja je bila procenjena na tadašnjih 200 miliona franaka (današnjih 11,6 milijardi evra), a trajala je 10 godina. Svečano je otvoren 1869. godine. 5 godina kasnije, kada su Britanci shvatili da nisu bili u pravu, kupili su 44 odsto akcija kanala od egipatske vlade. Francuzi su i dalje bili većinski vlasnici. Gradnja je odnela i mnoge žrtve, procenjuje se da je tokom radova umrlo 120.000 ljudi.

Povezanost sa Kipom slobode

Mali broj Amerikanaca zna da je Kip slobode, koja je danas simbol Njujorka, prvobitno bio predviđen za Egipat. Francuski vajar Frederik-Avgust Bartholdi je želeo da veliki kip krasi otvaranje Sueckog kanala. Zamislio je da kip prikazuje ženu obučenu u tradicionalnu egipatsku nošnju koja bi držala baklju u ruci, simbolizujući kako "Egipat donosi svetlost u Aziju",što bi bio i naziv statue.

Međutim, ideja je odbačena i Bartholdi je sličnu ideju predložio Amerikancima.

Kanalski rat

1956. godine egipatski lider Gamal Abdel Naser je saopštio da će nacionalizovati kanal, što je naljutilo britanskog i francuskog premijera, Entonija Edena i Renea Kotija. Zato su oni skovali plan sa Izraelom, međutim, ta vojna intervencija je propala i arapski svet je bio besan.

Sovjetski savez je ponudio pomoć Egiptu, a SAD koje su se plašile da će se Naser okrenuti Moskvi, vežbale su svoju rastuću političku moć i naterale Britance i Francuze da se povuku.

Egipat je postavio državno telo koje je i danas zaduženo za kontrolu saobraćaja u Sueckom kanalu i naplatu prolaza.

1967. godine izraelske trupe su napredovale do istočne obale kanala tokom 6-dnevnog rata, a pošto su Izrael i Egipat i dalje tehnički bili u ratu bilo je opasno prevoziti robu, pa je takva situacija potrajala 8 godina.

Tako su brodovi koji su prevozili naftu bili prinuđeni da idu dužim putem oko Rta dobre nade što je dovelo do rasta cena crnog zlata, odnosno, poskupljenja goriva. Egipat je 1975. godine povratio punu kontrolu nad Sueckim kanalom i tada je ponovo otvoren, prenosi Sputnjik.

Nije dovoljno veliki

Uprkos svemu, Suecki kanal jednostavno nije zadovoljavajućih dimenzija, pa je 2015. godine usvojen program od 8,2 milijarde dolara kojim bi trebalo da se proširi. Iako se radilo na ideji da se premosti oko 35 kilometara, to nije bilo od velike koristi brodu "Ever Given" koji se u utorak nasukao oko 60 kilometara južnije.

I dalje se radi na njegovom proširenju, a u planu je i izgradnja 4 podvodna tunela.

Kurir.rs