OPASNOSTI RADA OD KUĆE: Evo kako deluju hakeri koji se bave privrednom špijunažom

Jedan internet-priključak, jedna bežična mreža - mnogo priključenih uređaja. To je standard u većini domaćinstava. Dok deca preko interneta igraju igrice ili gledaju filmove, roditelji preko sistema svog preduzeća rade. Svi podaci idu kroz mrežu preko istog kućnog priključka.

Jedan od načina da se prepoznaju napadi na digitalne baze su programi koji prate protok podataka i reaguju ako se odjednom pojavi neuobičajeno veliki protok. Jer, to ukazuje da je u toku krađa, pravcato isisavanje podataka.

Pritom, najosetljiviji su sektori istraživanja i razvoja gde na raspolaganju stoje rezultati dugih i skupih istraživanja. Recimo kad je u pitanju tehnologija za proizvodnju vakcine.

Sto milijardi evra štete godišnje

Prema podacima udruženja za digitalnu ekonomiju „Bitkom“, špijunaža, krađa podataka ili sabotaža godišnje nemačkoj privredi nanesu štetu od sto milijardi evra. Obično su najbolje zaštićeni veliki koncerni s visokim budžetima za obranu od sajber-napada.

Zato je, kako kaže Mihael Kihling sa Instituta „Maks Plank“, najveći problem u manjim i srednjim preduzećima.

Špijunaža se ne sprovodi samo preko interneta nego i klasično: preko osoba koje na ovaj ili onaj način imaju pristup podacima. Tipična mesta špijunaže su i sajmovi.

Tu su i tajne službe stranih sila, i to ne samo „dežurni krivci“ poput Rusije, Kine ili Severne Koreje u koje se često upire prstom. „Zanimljivo je da carinici u SAD ponekad vrlo detaljno pretražuju laptopove prilikom dolaska u zemlju. A ne treba zaboraviti ni Francusku koja čak ima i zvaničnu Školu za ekonomski rat na kojoj se školuju državni službenici“, zaključuje Kihling.

Sram pokradenih

I nemačke službe motre na stranu špijunažu. Ured za zaštitu ustavnog poretka prati špijunske aktivnosti oko ustanova ili preduzeća koja su uključena u razvoj cepiva. Na Evropsku agenciju za lekove je u decembru već izvršen hakerski napad iza kojeg su navodno Rusi.

Cilj državnih službi nije toliko sama odbrana od napada koliko opismenjavanje preduzetnika kad je reč o ovoj temi. Zato se nude seminari i savetovanja.

Ipak, mnoga preduzeća koja su napadnuta to radije zadržavaju za sebe. „Radi se o imidžu. Javna objava je u neku ruku priznanje da preduzeće nije bilo u stanju da sačuva svoje podatke. Osim toga, žele da brzo nastave s poslom. Niko ne želi ljude iz tajnih službi koji sedmicama vrše istragu ili zaplenjuju računare“, kaže Kihling.

Kurir.rs/DW