SAD SU KINEZIMA PLATILE 34.000 DOLARA ZA BORAVAK ZAROBLJENIKA: Kako su se sudarili američki špijunski avion i kineski lovac J-8II

Američko-kineski incidenti nad Južnokineskim morem su posledica trenja između ove dve super sile. Tenzije između Kine i SAD postale su poslednjih godina učestale. Međutim, one imaju svoju prethodnicu i to u jednom incidentu koji se dogodio pred tačno 20 godina i koji je u značajnoj meri podigao uzbunu na Pacifiku. Pošto je u poslednjih 20 godina vojna moć Kine narasla, a početkom 2000 -te krenula u ekspanziju logično je bilo da Amerika pokuša prikupiti što više informacija. U tom prikupljanju desio se incident u kome su Kinezi izgubili jedan avion i pilota, a u rukue dobili najmoderniju špijunsku opremu i još morali da plate troškove ishrane i smeštaja zarobljene posade špijunskog aviona plus izvinjenje.

Do incidenta je došlo za vreme leta američkog aviona nad međunarodnim vodama Južnokineskog mora uz samu kinesku obalu. Oko 8.36 sati (zbog vremenske razlike bio je 1. april po kineskom datumu i 31. mart po američkom) američki avion za elektronsko izviđanje približavao se vazdušnom prostoru Kine. Radari za rano otkrivanje i praćenje vazdušnog saobraćaja primetili su avion i o tome obavesti komandu koja je izdala naređenje da dežurna lovačka para poleti. Uzletela su dva kineska lovca J-8II sa namerom da izvrše presretanje "poznatog" uljeza i da ga oteraju iz kineskog vazdušnog prostora.

Kineske informacije iz tog perioda govore da su oba lovca oko 9.07 sati tog 1. aprila presrela američki avion i pratila ga sa njegove leve strane na međusobnom rastojanju od 400 metara, da bi američki avion u 9.15 iznenada izveo manevar na levo i usmerio se prema kineskim lovcima, kada nosem i levim krilom udara u trup jednog od kineskih lovaca J-8II zbog čega se kineski lovac srušio u more. Kineski pilot kako se prvo navelo Čang Čei, da bi se ispostavilo da je Vang Vei bio se katapultirao iz aviona, ali uprkos intenzivnom traganju nije bio nikad pronađen. Pokrenuta je bila akcija spasavanja i potrage za nestalim pilotom u kojoj je angažovano 37 raznih plovila i 29 brodova, ali bez uspeha. Telo pilota nije nikad pronađeno.

Drugi kineski lovac J-8II oko 9.23 je sleteo u bazu, a desetak minuta kasnije u bazu Linghui na južnom delu poluostrva Hainan sleteo je američki avion koji je bio teško oštećen. Inače piloti američkog aviona su kako su Amerikanci tvrdili prinudno sleteli iako su Kinezi to zabranili, dok je kineska strana tvrdila da posada američkog aviona dozvolu za sletanje nikad nisu ni tražili.

Američka verzija krivicu za incident pripisuje američkoj strani . Dan posle incidenta komandant Pacifičke flote rekao je da su za nesreću odgovorni Kinezi i da se brži avion mora pomeriti od sporijeg.

Američki avion za elektronsko izviđanje poleteo je iz avio baze Kadena na japanskom ostrvu Okinava oko 5.37 sati ujutro po kineskom vremenu. Piloti su obavestili komandni centar da su ih oko 9 sati dva puta preletela kineska lovca. U 9.13 obavestili su da je oštećen donji deo letelice. Ameriknaci su tvrdili da je avion u trenutku incidenta leteo uz pomoć autopilota, da bi posle sudara sa kineskim avionom počelo nekontrolisano da pada prema moru. Amerikanci tvrde da je avion čak 15-20 puta poslao signal za pomoć, a posada je zaštićenom linijom obavestila operativni centar šta se događa. Pilot se odlučio da zbog ozbiljnih oštećenja aviona sleti na najbliži aerodrom. Pre nego što je sleteo naredio je posadi da unište svu opremu i sisteme čekićem i sekirom.. Poslednja informacija iz aviona čula se u 9.14. posle čega je prekinuta svaka komunikacija posade aviona i operativnog centra.

Odmah po sletanju naoružani kineski vojnici opkolili su američki avion iz koga je izašla 24-četvoročlana posada koji su postali kineski zarobljenici.

O incidentu obaveštena je prvo američka ambasada u Pekingu i vojni izaslanik, a kineske vlasti zatražile su HITNO izvinjenje.

Usledio je siplomatski verbalni rat dve strane oko aviona. Prvo su usledile međusobne optužbe za incident. Optuživanje je trajalo deset dana. Dok su se Amerikanci prepirali sa Kinezima oko toga ko je kriv za sudar, kineski stručnjaci dok je posada aviona bila izolovana nisu stajali skrštenih ruku nego su prionuli na posao i počeli da demontiraju i proučavaju osetljivu opremu, što je za njih bio pravi zlatni rudnik.

Inače avion EP-3E Aries ( Airborne Reconnaissance Integrade Electronics System) odnosno avion za prikupljanje obaveštajnih podataka i analizu signala koji se nalazio u sastavu američke mornarice imao je zadatak prikupljanje komunikacija u realnom vremenu duboku unutar posmatranog područja. Inače ovaj avion je preuređeni mornarički patrolni avion P-3 orion. Inače ovaj avion ima na trupu okruglu antenu OE-319 "big look". Osim velike ima još dve manje antene i na gornem srednjem delu letelice pred repom aviona i donjem srednjem trupu. Osim te tri ima i niz manjih dodatnih antena po celom trupu i krilima. Inače sa ovog aviona uklonjen je magentni detektor za otkrivanje podmornica. Inače ovaj avion zovu i "leteći magnetofon" jer se svi snimljeni podaci obrađuju tokom leta i pomoću računar šalju prislušnoj stanici koja te podatke obrađuje i analizira. Inače u posadi se naaze i stručnjaci za kineski jezik. Kinezi su tako naveli da su uhapsili Gao Čan amerikanku kineskog porekla koja je optužena za špijunažu.

U tih 10 dana Kina je neprestano od Vašingtona tražila izvinjenje, ali su to Ameriknaci odbijali. Igra živaca se nastavljala svakodnevno. Kinezi su odbijali da posadu predaju Amerikancima. Posle 10 dana mučnih pregovaranja o krivici postignut je kompromis u kome je američka strana izrazila žaljenje za pogibiju pilota i sletanje na kineski vojni aerodrom bez dozvole. Posle javnog izvinjenja posadi je dozvoljeno da se vrati u matičnu bazu u Japanu. Američka posada konačno je oslobođena 11. aprila. Međutim, čim je posada bila na sigurnom Amerikanci su promenili mišljenje i nastavili pljuvačinu Kineza i svaljivanju krivice za incident na njih.

Interesantno je da se Kinezi pustili posadu, ali su zadržali avion, koji je na kineskom aerodromu ostao sve do sredine juna, kada je na kineski vojni aerodrom stigao stručni tim koja je rasklopila špijunski avion i smestila ga u ruski transportni An-124 koji je od ostrva Hainan preko Filipna, Havaja prebačen na matični aerodrom u bazi Dobins u Džordžiji.

Dok je administracija novopečenog predsednika Džordža Buša mlađeg ispaljivala salvu uvreda na račun Kineza iz Pekinga je u Belu kuću stigao račun od 34.000 američkih dolara za ishranu, smeštaj i komunalnije dok je posada aviona bila zarobljena. Vašington je da bi sprečio balamažu morao da plati taj račun.

Epilog priče bio je sledeći pliot lovca J-8II Veng Vei je posthumno odlikovan, a Amerikanci su posle saslušanja zarobljene posade odlikovali svoje ljude za hrabro držanje. Ovaj događaj nije bio usamljen. naprotiv bilo ih je sve više, jer uloga ostrva Hainan postala sve značajnija posebno od kada je napravljena velika podmorničarska baza za kineske strateške nuklearne podmornice Type 094. Letovi su i dalje nastavljeni, a ovaj incident je polako pao u zaborav.

Kurir.rs/A.Mlakar