PREDMETI I IZUMI KOJI SU PROMENILI SVET: Od singerice i telefona, preko brushaltera i televizije do kečapa i hamburgera

Svetske izložbe su u poslednjih 170 godina promenile tok ljudske istorije, svojim prikazima sveta sutrašnjice.

Faks mašina, stereoskopska fotografija i vulkanizovana guma, ali i Kristalna palata - ovi izumi su predstavljeni na prvoj izložbi u Londonu 1851. godine. Odatle je sve krenulo.

Četiri godine kasnije, čuvena šivaća mašina "Singer", prva koja je bila "prijateljska" za korisnike predstavljena je u Parizu. Kompanije ali i pojedinci sa obe strane Atlantika takmičili su se ko će prvi proizvesti efikasnu mašinu koja će promeniti tekstilnu industriju. Na kraju je to pošlo za rukom Isaku Meritu Singeru.

Singer je na ideju došao nakon što su mu zatražili da popravi šivaću mašinu koja se koristila u jednoj radnji u Bostonu. Singer je unapredio šivaću mašinu Lerova i Blodgeta i to za svega 11 dana i svetu predstavio "singericu" - predmet koji je u neka davna vremena svaka viđenija kuća morala da ima.

Opet u Londonu, ovoga puta 1862. godine, predstavljena je sintetička plastika ali i mašina za pranje veša - izum koji je ženama skinuo ogromnu obavezu sa grbače. Kada je Ričard Lansdejl prestavio svoju "rotirajuću peraću mašinu" na izložbi, nije ni sanjao kakav će trag ostaviti njegov patent opremljen valjcima za ceđenje veša koji su ljudi ipak morali ručkom da okreću.

Ronilačko odelo predstavljeno je 1867. godine u Parizu, dok su kečap i telefon svetlost dana videli u Americi, 1876. godine na Svetskoj izložbi u Filadelfiji.

Iako istorija kečapa potiče još iz Kine, gde se sos na bazi ribe lokalno zobe "ke-čup", a naučnik iz Filadelfije Džejms Mis je prvi objavio recept za paradajz kečap, snabdevač hranom H.J. Hajnc ga je popularizovao i predstavio na izložbi, šest decenija posle Misovog recepta. Hajnc je namerno iskoristio prozirne flaše da ih ispuni jarko crvenim sosom i ta flašica, koja je u to vreme bila revolucionarna ideja, opstala je do danas.

Te iste godine, glavna tema razgovora bio je telefonski aparat koji je predstavio škotski izumitelj Aleksander Grejam Bel. Bel je predložio i pomalo piratski "ahoj" kao standardni telefonski pozdrav ali je onda Tomas Edison, koji je dalje unapredio spravu, predložio "helo".

Jedan komad ženskog donjeg veša, koji je potpuno promenio modnu industriju i izbukao žene iz korseta, predstavljen je na izložbi u Parizu 1889. godine. Reč je o brushalteru/grudnjaku.

Iako su žene nosile neku vrstu grudnjaka još od 4. veka, francuska šnajderka Hermiona Kadol se najčešće predstavlja kao "izumitelj" ovog komada odeće. Kadol je isekla tradicionalni korset i tako oslobodila žensko telo rigitnih stega koje su često dovodile do deformacije rebara i kičme. "Brus" je od praktičnog evoluirao do seksi predmeta 1940ih i 1950ih pojavom kupastih korpi a potom je postao i simbol protesta kada su 1960ih žene svoj politički stav pokazivale spaljivanjem istih.

U Čikagu je 1893. predstavljen rajsferšlus i naizmenična struja, "delo" našeg Nikole Tesle. Takozvani "zupčani zatvarač" predstavio je Vajtkomb L Džudson, ali se na njegovu sramotu na Ekspou njegov patent konstantno otvarao i nije postigao neki uspeh. Tek kada ga je Džudson patentirao preko kompanije uUniversal Fastner a potom švedski inženjer Gideon Sunbak unapredio dve decenije kasnije, popularni "ziper" je postigao uspeh i sada je neizostavan deo svakodnevnog života.

U Sent Luisu su 1904. godine predstavljena dva izuma - hamburger i rendgen mašina koju je Nemac Vilhelm Rendgen predstavio kao "X-zrak mašinu" gde je X (Iks) predstavljalo "nepoznanicu". Rendgen je za svoju mašinu gde su X zraci prodirali kroz ljudsko tkivo i "fotografisali" ga.

Američka kulinarska ikona - njegovo veličanstvo hamburger, predstavljena je u Sent Luisu i to ne slučajno. Jedan od prodavaca hrana u okolini Izložbe, Teksašanin Flečer Dejvis je prodao svoju verziju sendviča sa govedinom u zemički. Te iste godine, i drugi klasici američke kuhinje ponuđeni su posetiocima izložbe - hot dog, ledeni čaj, sladoled u kornetu, šećerna vuna, kikiriki puter i klub sendvič.

Najlon i televizija predstavljeni su u Njujorku 1939. godine. Predsednik SAD Frenklin D. Ruzvelt postao je prvi američki predsednik čiji je govor i pojavljivanje na otvaranju Izložbe snimljeno i emitovano uživo na TV-u.

Le Korbizijeov paviljon obeležio je izložbu u Briselu 1958. godine kao i sovjetski Sputnjik, futuristička metalna lopta sa četiri radio antene - prvi veštački satelit koji je godinu dana ranije kružio oko zemlje. Sputnjik je zacementirao vodeću poziciju Sovjetskog saveza u svemirskoj trci i u vreme Hladnog rata je bio simbol onoga što Sovjeti mogu da urade a zapadna buržoazija ne.

U Sijetlu je 1962. godine predstavljena tehnologija prepoznavanja glasa, voz bez točkova, ali i Fajerbrd III, GM futuristički automobil koji kao da je ispao iz popularnog crtaća "Džetsonovi".

Da Sovjetski savez i dalje suvereno vlada svemirom pokazao je i Ekspo u Montrealu 1967. godine na kome je izložena svemirska kapsula Jurija Gagarina.

U Osaki, Japan, su 1970. godine predstavljeni bežični telefon, IMAX bioskopska tehnologija i Seikov sat sa radio talasima, sa marginom za grešku od jedne sekunde na svakih hiljadu godina.

Opet u Japanu, ovoga puta u Aičiju 2005. predstavljen je autonomni autobus, vozilo na prirodni gas i bez vozača.

Solarne ćelije OPV koje imitiraju način na koji biljke apsorbuju svetlost i onda stvaraju energiju predstavljene su na milanskom Expo 2015, kao i brzi voz Trenitalia Freciarosa 1000, odnosno "crvena strela" koji ne samo da je najbrži voz u Evropi sa brzinom od 300 km/h, već je napravljen o materijala koji su gotovo 100-procentno obnovljivi ili mogu da se recikliraju.

Kurir.rs/K.P.