OPASAN VIRUS PRONAĐEN KOD ŠIŠMIŠA U JUŽNOJ AUSTRALIJI: Stručnjaci upozoravaju da UBIJA LJUDE
Smrtonosni virus pronađen je kod šišmiša u pečinama južne Australije a stručnjaci upozoravaju da bi "bolest nalik besnilu" mogla da ubije ljude ako se ne leči.
Južnoaustralijski zavod za javno zdravlje izdao je saopštenje u kome upozorava stanovništvo da izbegava bilo kakav kontakt sa slešim miševima.
Dr Luiz Flad, sa odeljenja za kontrolu bolesti ministarstva zdravlja rekla je da je ovo treći put da je lisavirus (ABL) pronađen kod šišmiša u Južnoj Australiji.
"ABL je bolest nalik besnilu koja može da se prenese na ljude ugrizom ili ako iz izgrebe zaraženi šišmiš i ako se tretora tek posle pojave simptoma, može da bude fatalna", rekla je dr Flad.
"Iako samo jedan procenat šišmiša ima ABL, ovi nedavni slučajevi su zabrinjavajući i važan su podsetnik da slepe miševe treba da drže odgovarajuće obučeni i vakcinisani treneri. Iako razvoj ABL bolesti može da se spreči odgovarajućom sanacijom ujeda ili ogrebotine, najbolje je izbegavati svaki kontakt sa njima", dodala je ona.
Dr Mari Kar sa Odeljenja za primarne industrije upozorila je vlasnike kućnih ljubimaca da drže svoje životinje dalje od šišmiša.
"Ako posumnjate da je vaša životinja ujedena ili da ju je ogrebao slepi miš, molimo vad sa kontaktirate vašeg veterinara ili Centar za kontrolu životinjskih bolesti", navela je ona.
Prošle godine je registrovano devet slučajeva kada su ljudi bili izloženi ABL-u i svi slučajevi su tretirani i iz predostrožnosti su dobili vakcine protiv besnila.
Svako koga šišmiš ujede ili ogrebe treba ranu da čisti bar pet minuta i odmah nanese antiseštik, poručuju stručnjaci.
Šta je Lisavirus australijskih šišmipa (ABL)?
Virus besnila i ABL pripadaju grupi lisavirusa koji se obično prenose putem ujeda zaražene životinje. Izazivaju bolest besnila koja pogađa centralni nervni sistem i obično je fatalna. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da svake godine od besnila umre više od 55.000 ljudi.
Samo su tri slučaja zaraze i smrti ljudi ABL-om registrovana od kada je virus prvi put identifikovan 1996. godine. Sva tri su zabeležena u Kvinslendu.
Podsećanja radi, kao glavni krivac za pandemiju koronavirusa od koga su umrli milioni ljudi, najčešće se izdvajaju sleši miševi. Mnogi smatraju da su upravo šišmiši prenosioci virusa kovid 19 i da je taj virus sa njih prešao na ljude.
Kurir.rs/Dejli mejl
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore