MAMA MERKEL ODLAZI: Ko će biti kandidat konzervativaca za mesto nemačkog kancelara, Lašet ili Zeder?

Ko će biti kandidat konzervativaca za kancelara na saveznim izborima u Nemačkoj - Armin Lašet (CDU) ili Markus Zeder (CSU)? Danas je važan sastanak čelnika CDU i CSU. Odluka se ne očekuje danas - ali uskoro.

A pre svega: posle 16 godina u kancelarskom uredu, Angela Merkel se povlači - neće se kandidiovati na jesen i iza sebe ostavlja dezorijentisanu stranku. Ona je nedavno u anketama dobila poverenje između 26 i 28 posto ispitanika. Zeleni su joj tik za petama. Merkel je na saveznim izborima 2017. dobila 32,9 posto glasova.

Dvojica muškaraca važe za favorite u kandidaturi za kancelara. Obojica su trenutno premijeri u svojim saveznim pokrajinama. Armin Lašet, predsednik CDU od januara ove godine, premijer je Severne Rajne-Vestfalije - najmnogoljudnij savezne pokrajine Nemačke.

A Markus Zeder, prvi čovek bavarske sestrinske stranke CSU, je na čelu vlade Bavarske. Ustvari, pravilo glasi: Ako predsednik CDU zatraži kandidaturu za sebe, niko ga ne može sprečiti, jer CDU postoji u 15 saveznih država, a CSU samo u Bavarskoj. Ali 2021. je i po tome drugačija.

Jer Markus Zeder, dinamični premijer u Bavarskoj, jedan je od političara koji je tokom pandemije imao delom jasan kurs. Uvek je stajao i stoji na strani kancelarke, koja se zalaže za što stroža ograničenja i prilično je skeptična prema ublažavanju mera. I pritom, iako više ne baš tako jasno, iza sebe ima većinu Nemaca.

Zbog toga je Zeder javni servis ZDF izjavio: "Inače, svi žele glasove birača Angele Merkel. A ako želite glasove Angele Merkel, morate imati politiku onakvu kakvu je ona imala."

Armin Lašet bio je jedan od zagovornika ublažavanja mera u korona krizi, posebno u leto 2020. što je kasnije, barem prema mišljenju mnogih eksperata, prouzrokovalo ponovni porast broja infekcija.

Sada se novi šef CDU zalaže za strogi kratki lokdaun, kao Zeder i Merkel. Ali njegova brza promena odluka naštetila je njegovom imidžu. Čak je i Merkel na javnom servisu ARD lično kritikovala korona-politiku svog naslednika na čelu stranke, kada je rekla: „To me ne raduje."

Nemci bi verovatnije Zederu poverili tu najvažniju političku funkciju u zemlji: u anketi Instituta za ispitivanje javnog mnjenja YouGov, sprovedenoj sredinom marta, 41 posto ispitanika želelo je da Zeder predvodi Uniju obe stranke u saveznoj predizbornoj kampanji, a samo 14 posto ih je bilo za Lašeta. Među glasačima Unije Zeder je još jasnije u vođstvu - sa 63 procenta, u odnosu na 12 odsto koji su za Lašeta.

To je pre svega izazvalo uzbuđenje u poslaničkom klubu Unije u Bundestagu. Ako obe stranke na jesenjim izborima prođu uistinu mnogo lošije nego na prethodnim, mandati mnogih od trenutno 245 konzervativna poslanika u parlamentu su u opasnosti. Zbog toga, uz svu solidarnost s Lašetom, sve više važi: Mi smo za onoga koji dobije najviše glasova.

Zeder se dugo suzdržavao da otvoreno pokaže da želi da postane kancelar. Uvek je govorio da svoju budućnost vidi u Bavarskoj. Ali mnogi njegovi skorašnji postupci govore nešto sasvim drugo.

Na primer, pismo upućeno kolegama - pokrajinskim premijerima, u kome ih poziva da konačno zajedno konsekventno deluju u korona-politici. Posebno pikantno: Zeder je pismo napisao zajedno s premijerom Baden-Virtemberga Vinfriedom Krečmanom - iz Zelenih.

Uostalom, nije tajna da se Zeder dobro razume sa mnogim predstavnicima Zelenih, a nedavno je više puta zagovarao veću zaštitu klime. A i koalicija sa Zelenima nakon saveznih izbora jedna je od najizglednijih opcija.

Prema onome što se może čuti iz poslaničkog kluba Unije, Lašet još uvek ima malu prednost. Pitanje je ko će uopšte odlučivati ​​o kandidaturi za kancelara.

A da će se Lašet i Zeder mirno sporazumeti sve je manje verovatno, iako je Lašet sredinom sedmice izjavio:

"Markus Zeder i ja ćemo dati predlog predsedništvima stranaka. Odlučićemo prema kriterijumu - ko ima najbolje izglede u celoj Nemačkoj da pobedi na izborima."

Trenutno je prilično jasno da je to - Markus Zeder.

Ukoliko to bude dovoljno za kancelarsku poziciju, konzervativci će se naći pred ogromnim izazovima.

Posle16 godina vladavine Angele Merkel, CDU i CSU programski su oslabljeni. Merkel je ukinula upotrebu nuklearne energije i obavezno služenje vojnog roka. A to su zapravo bili temeljni konzervativni elementi.

Merkel je duži period svog kancelarskog mandata provela u kriznom režimu: u finansijskoj i evro-krizi, izbegličkoj politici i dobrih godinu dana u pandemiji.

Nemačka sada ima velike deficite u digitalizaciji, bori se protiv rasizma i polarizacije društva i mora da poboljša zaštitu klime.

Zeder, Lašet i Merkel su u nedelju 11. aprila gosti na zatvorenom sastanku čelnika poslaničkog kluba Unije – to je dobra prilika da se unese više jasnoće oko budućeg kandidata za kancelara.

Kurir.rs/DW